Odbojkaši su mnogo puta obradovali naciju medaljama. Maestralnom igrom osvajali su zlata, srebra i bronze na olimpijadama i šampionatima Evrope i sveta. Na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. i na šampionatima Starog kontinenta u Ostravi (2001), Austriji i Češkoj (2011) i u Belgiji (2019) okitili su se najsjajnijom medaljom.
Teško je izdvojiti asove ovog sporta koji su najzaslužniji za istorijske uspehe, ali prinuđeni smo na to zbog ograničenog prostora. Nema sumnje da je Ivan Miljković jedan od najboljih odbojkaša svih vremena. Rođen je 13. septembra 1979. u Niškoj Banji. Proveo je četiri godine u Partizanu.
Tragedija kapitena
Na mestu korektora bio je besprekoran s obzirom na to da je visok 2,06 m. Igrao je za Lube, Roma Volej, Olimpijakos i Halkbanku. S klubovima je osvojio ukupno pet prvenstava, tri kupa, tri Superkupa, Ligu šampiona s Lubeom i tri CEV kupa. U reprezentaciji je igrao 14 godina. Na tri najveća takmičenja (OI, EP i SP) u nacionalnom dresu osvojio je osam medalja.
Više puta je dobio najvažnija pojedinačna priznanja, MVP Svetske lige i najbolji server 2005, najbolji poenter na EP 2007… Na EP 2011, kada je osvojena zlatna medalja, bio je kapiten reprezentacije i MVP takmičenja.
Za Dejana Brđovića možemo da kažemo da je veliki kapiten. Rođen je 21. februara 1966. u Kraljevu. Počeo je u Žiči, karijeru nastavio u Ribnici, odakle je prešao u Crvenu zvezdu, u čijem dresu je početkom devedesetih odigrao legendarna finala plej-ofa s Partizanom. Crveno-beli dres je oblačio još dva puta, osvajao je KUP, a 2003. konačno se radovao i tituli prvaka. Igrao je u Olimpijakosu, Orestijadi, Auseldi, Milanu, Loreti, Lubeu, AEK-u, a karijeru je okončao 2006. u kragujevačkom Radničkom.
Za reprezentaciju je odigrao 300 utakmica. Počeo je kao tehničar, ali su ga treneri ubrzo prebacili na korektora. Bio je kapiten selekcija koja je 1995, posle 16 godina, u Atini osvojila bronzu. Bio je to početak sjajne generacije velikih asova. Osvojio je i olimpijsku bronzu 1996. u Atlanti, a od reprezentacije se oprostio 1997. Sudbina je htela da to bude protiv Italije u debitantskoj sezoni Jugoslavije u Svetskoj ligi. U nezaboravnom meču, plavi su u krcatom Pioniru pobedili sa 3:2. Ostalo je zapamćeno da je takmičenje na Igrama u Atlanti napustio zbog smrti jednogodišnjeg sina. Tada je na aerodromu sačekao drugove koji su mu doneli bronzu. Iznenada je preminuo u 49. godini, 21. decembra 2015.
Kvisko sa Cetinja
Željko Tanasković, rođen u Lučanima 8. jula 1967, igrao je izvanredno na poziciji srednjeg blokera. Karijeru je počeo u Partizanu za koji je igrao od 1984. do 1992. Sa crno-belima je osvojio dve druple krune, a igrao je i na finalnim turnirima CEV kupa. Proveo je pet godina u Grčkoj, igrajući za Ktisifon i Panatinaiios. Karijeru je završio, na poziv Dejana Brđovića, u Crvenoj zvezdi. Osvojio je još dva kupa.
U reprezentativnom dresu je osvojio srebro i bronzu na evropskim prvenstvima 1995. u Atini i dve godine kasnije u Holandiji. S Olimpijskih igara u Atlanti ima bronzu, a sa SP 1998. u Japanu srebro. Bio je i kapiten reprezentacije.
Po završetku karijere bio je trener Vizure, predsednik Partizana, a velike uspehe je postigao brigom o školskom sportu Srbije. Goranu Vujeviću je nadimak Kvisko jer je u presudnim momentima uvek imao rešenje. Rođen je 27. februara 1973. na Cetinju. Bio je jedan od najboljih servera sveta. Došao je u Partizan 1990. Za šest sezona osvojio je po jedno prvenstvo i kup, ali se i nametnuo kao lider kvalitetnog tima. Karijera mu je trajala četvrt veka, do 2015, igrao je u grčkom Olimpijakosu i velikom broju italijanskih sastava. Završio je u Peruđi u kojoj je kasnije postao direktor.
Sa reprezentacijom je krenuo 1995. osvajanjem bronze na EP u Atini. Naredne godine se okitio bronzom na OI u Atlanti. S Igara ima i zlato iz Sidneja 2000. Uvek je isticao da su mu to najdraže medalje. Na SP u Japanu je osvojio srebro 1998. Što se tiče šampionata Starog kontinenta, može da se pohvali srebrom u Holandiji 1997, zlatom u Ostravi 2001. i bronzi u Italiji i Srbiji.
Među odbojkašim koji su pisali istoriju ovog sporta je i Vladimir Batez. Rođen je 17. septembra 1969. u Bijelom Polju. Karijeru je počeo u Jedinstvu, a od 1990. do 1994. igrao je u Crvenoj zvezdi s kojom je osvojio dva nacionalna kupa. Odigrao je dve sezone u Vojvodini, zatim je do 1997. do 2007. igrao u velilkom broju italijanskih klubova. Karijeru je završio u Ribnici.
Igrao je briljantno na poziciji primača. S reprezentacijom je osvojio dve olimpijske medalje, bronzu u Atlanti i zlato u Sidneju. U karijeri je osvojio još tri odličja, bronzu i srebro na prvenstvima Evrope i srebro na SP. Od 2013. je bio uspešan generalni sekretar Sportskog saveza Srbije, a danas je na mestu prvog čoveka za sport Vojvodine.
Najbolji poenter
Aleksandar Atanasijević je izdanak beogradske odbojke novije generacije. Rođen je u Beogradu 4. septembra 1991. Bio je predvodnik uspešnih sezona Partizana s kojim je 2011. osvojio prvenstvo. Posle toga je otišao u Poljsku, pa u Italiju. Sa Skra Belhatovim je osvojio kup i Superkup Poljske i bio vicešampion Lige šampiona. Sa Peruđom je bio drugi u Italiji. U reprezentaciji 2011. osvaja zlato na EP u Austriji i Češkoj. Isti uspeh je ponovio 2019, a u sezoni 2013. i 2017. okitio se bronzanim medaljama. Na takmičenju 2013. bio je najbolji poenter prvenstva.
Neizbrisiv trag
Slobodan Lozančić je ostao neizbrisiv trag u odbojci. Rođen je 8. aprila 1955. Igrao je za Crvenu zvezdu i bio jedan od najboljih igrača Jugoslavije sedamdesetih godina. Kao član reprezentacija osvojio je dve bronzane medalje na EP 1975. u Beogradu i četiri godine kasnije u Parizu. Bio je član nacionalnog tima koji je debitovao na OI u Moskvi 1980. Do kraja karijere bio je u sastavu na EP 1981. i 1985, ali bez većih uspeha. Kao trener radio je u Francuskoj.
