MN Press

Još jedan član generacije koja je u poslednjoj deceniji prošlog veka dominirala na košarkaškoj sceni je Predrag – Saša Danilović. Rođen je u Sarajevu 26. februara 1970. Počeo je u Bosni, da bi nezadovoljan tretmanom, tražio da pređe u Partizan, na predlog košarkaškog oca, Duška Vujoševića. Kako se Bosna nije složila, morao je da pauzira i za crno-bele je zaigrao u sezoni 1988/89.

Najveći uspeh u dresu Partizana je osvojen Kup šampiona 1992. U tandemu sa Đorđevićem bio je nerešiv problem za rivale. Osvojio je još dve duple krune i Kup Radivoja Koraća. Posle je tri sezone proveo u Virtusu (tri titule). Usledile su dve godine u Majamiju i povratak u italijanski klub. Igrao je izvanredno i najviše je doprineo osvajanju Kupa šampiona. Bio je prva ličnost tima. Virtus je 2014. svečano povukao njegov dres sa brojem pet. Karijeru je završio u Kinderu u 30. godini. Priređen mu je veličanstveni oproštaj u meču Virtus – Partizan.

“Bananamen” iz Bačke

Danilović je imao impresivan učinak u reprezentaciji za koju je igrao oko 120 puta. Jedini je igrač sa četiri osvojena evropska zlata. Debitovao je u Zagrebu na EP 1989. Nije ga naredne godine bilo u Argentini na SP, da bi drugo zlato osvojio u Rimu. Posle skidanja sankcija blistao je još u Atini 1995, kada je ostalo zapamćeno njegovo zakucavanje preko čuvenog Sabonisa uz “pogled koji ubija”, i 1997. u Barseloni, kada je sa “jednom nogom” u polufinalu i finalu dao veliki doprinos zlatu. FIBA ga je 1995. proglasila za najboljeg igrača Starog kontinenta. Sa Olimpijskih igara ima srebro iz Atlante. Poslednja medalja je bronza u Parizu na EP. Godinama je bio predsednik Partizana, a od 2016. je prvi čovek Košarkaškog saveza Srbije.

Jedan od najboljih evropskih centara krajem 20. veka bio je Željko Rebrača. Rođen je 9. aprila 1972. u Apatinu, tačnije Prigrevici. Počeo je u NAP-u, da bi 1992. došao u Partizan. Sjajna saradnja sa trenerom Željkom Obradovićem dala je vrhunske rezultate. Sa crno-belima se popeo na krov Evrope, osvojio četiri prvenstva. Karijeru je sa Obradovićem nastavio u Benetonu i osvojio još dve titule. Prelazak u Panatinaikos mu donosi drugi trofej Kupa šampiona. Društvo su mu pravili Bodiroga i, naravno, Obradović. Od 2001. je u NBA. Prvo je igrao za Detroit Pistonse, zatim Atlanta Hokse da bi 2004. prešao u Kliperse. Tada su se pojavili srčani problemi. Rebrača je prešao u Pamesu, ali je vrlo brzo doneo odluku o prestanku karijere.

U reprezentaciji je ostavio veliki trag. Brojnim blokadama je obeležio odbranu jugoslovenske reprezentacije. Osvojio je srebro na Igrama u Atlanti. Prvo evropsko zlato Rebrača je “zaradio” 1995. u Atini, dve godine kasnije je uspeh ponovio u Španiji. Na Svetskom prvenstvu u Atini 1998. je sigurno bio najbolji igrač, ali takva odluka zvanično nije doneta. Časopis FIBA Basketbol ga je izabrao za najboljeg igrača Evrope 1998.

Moć talenta

Vrhunski srpski plejmejker, Miloš Teodosić, rođen je u Valjevu 19. marta 1987. Krasi ga izvanredan smisao za igru, odličan šut, lucidna dodavanja, nepredvidive asistencije, igra koja ne robuje šablonu. Neočekivanim potezima je u stanju da potpuno preokrene. FIBA ga je 2010. proglasila za najboljeg u Evropi, tri puta je bio član najbolje petorke Evrolige. Vezu sa beogradskom košarkom je ostvario uspešno igrajući u FMP. Osvojio je dva Kupa Radivoja Koraća, bivši nacionalni kup. U sezoni 2007. je sa klubom stigao do polufinala ULEB-a.

Zoran Slavnić ga je uvrstio u reprezentaciju na EP 2007. Dve godine kasnije, pod rukovodstvom Dušana Ivkovića, bio je sjajan u osvajanju srebra, a protiv Slovenije, u polufinalu je postigao 32 poena, Postao je vođa tima, pamti se trojka u četvrtfinalu SP 2010, protiv Španije. Najbolje partije je pružio na SP 2014. u Španiji, kada je osvojena srebrna medalja. Takođe je bio u vrhunskoj formi 2016. kada je na OI u Riju Srbija bila druga. Bogdan Bogdanović prvi je autentični srpski as, rođen posle raspada SFRJ. Rodio se 18. avgusta 1992. Prve korake je napravio u Zvezdari i Žitku, nastavio je u juniorskom timu FMP, da bi 2010. postao igrač Partizana. U osvajanju prve dve duple krune i jedne Jadranske lige nije imao veliku minutažu. Dolaskom Duška Vujoševića u Partizan 2012. njegov talenat je eksplodirao. Dva puta je proglašavan za Evroliginu zvezdu u usponu. Nastavio je sa osvajanjima domaćih trofeja, nametnuvši se kao najbolji igrač tima. Aktivan je u reprezentativnom dresu. Debitovao je na EP u Sloveniji 2013. Prvu medalju, srebro na SP, osvojio je u Španiji, zabeleživši prosečno devet poena, dve godine kasnije bio je u sastavu, osvajaču drugog mesta na Olimpijskim igrama u Riju, sa prosekom od 12 koševa, Treća, za sada, poslednja medalja je srebro na EP u Turskoj, Igrao je sjajno, postizao 20 poena po utakmici i na pravi način je kao vođa tima zamenio odsutnog kapitena Miloša Teodosića. Bio je najbolji igrač reprezentacije na SP u Kini 2019, Srbija je tada bila peta, Bogdan je bio najbolji strelac sa 183 poena odnosno 19,7 po učinku.

Dragocen trofej

Bogdanović je posle Partizana karijeru nastavio u Fenerbahčeu 2014. U tri sezone osvojio je dve titule i kup, ali je najveći uspeh trofej Evrolige 2017, kada je u finalu pobeđen Olimpijakos. Iako su ga Finiks Sansi odabrali 2014, NBA karijeru je nastavio u Sakramento Kingsima.

Titula sa Armejcima

Inostranu karijeru Teodosić je počeo 2007. Igrao je za Olimpijakos, bio najzaslužniji što je klub stigao na fajnal-for 2010. U finalu je usledio poraz od Barselone.

Novi klub sa kojim je postigao sjajne rezultate je CSKA. Posle nekoliko neuspeha na finalnim turnirima, konačno 2016. Armejci osvajaju prvo mesto. Teo je u finalu protiv Fenerbahčea bio MVP sa 19 poena, pet skokova i sedam asistencija. Dve godine, bez mnogo uspeha, proveo je u Klipersima, da bi se 2019. vratio u Evropu, u Virtus iz Italije.

Sutra – Pojedinci i klubovi koji su osvajali medalje za Beograd (23): Tvorci košarke