Dovoljno je reći – Dragan Kićanović! Kakav je to igrač bio… Mnogi smatraju da bi Čačanin (rođen 17. avgusta 1953) i danas mogao da se prilagodi daleko drugačijem stilu košarke. Počeo je u Železničaru. Posle Borca njegov prelazak u Partizan je bio predmet spora. Za crno-bele je igrao od 1972. do 1981. Učinak sjajan – tri titule, dva kupa Koraća i jedan kup. Kasnije je sa Skavolinijem osvojio Kup kupova, a karijeru je završio, po mnogima prerano, u 31. godini u Rasingu.
U reprezentaciju ga je 1973. ubacio Mirko Novosel. Odigrao je 211 utakmica i zabeležio 3.290 koševa. Imao je sjajan dribling, smisao za iznenađujuća rešenja. Na finalu EP u Beogradu, kada se u finalu protiv SSSR lomio rezultat, sjajnom akcijom i skok šutem je doneo zlato Jugoslaviji.
Na Olimpijskim igrama je osvojio zlato u Moskvi 1980. i srebro u Montrealu četiri godine ranije. Na svetskim šampionatima ima zlato iz Manile 1978, srebro iz San Huana 1974. i bronzu iz Kalija 1982. Na Starom kontinentu, posle zlatnog het-trika (1973-1977), osvojio je još srebro 1981. i bronzu 1979. Za sportistu Jugoslavije izabran je 1982, tada je primio Zlatnu značku lista “Sport”.
Trojka za infarkt
Žarko Paspalj rođen je u Pljevljima, 27. marta 1966. Nametnuo se košarkaškoj javnosti odličnim igrama u matičnoj Budućnosti, iz koje je 1985. otišao u Partizan. Tada su crno-beli pravili tim za vrhunska dostignuća.
U reprezentaciju je ušao 1987. na Evropskom prvenstvu u Atini, gde su osvojili treće mesto. Bio je aktivni učesnik sa ogromnim doprinosom u osvajanju svih medalja, zaključno sa srebrom na Igrama u Atlanti 1996. Sa Igara ima srebro iz Seula, a posle Atine, na prvenstvima Starog kontinenta je osvojio tri zlata, u Zagrebu, Rimu i Atini , dok sa Svetskog prvenstva ima zlato 1990. iz Buenos Ajresa.
Inspirisali su ga veliki protivnici. Amerikance je u finalu OI dovodio do ludila, u prvom poluvremenu je postigao 16 poena. U finalu EP u Atini, zviždala mu je cela hala, navijači Olimpijakosa nisu mogli da mu oproste prelazak u Panatinaikos, a ovi drugi, jer je Paspalj bio kapiten Jugoslavije, koja je dva puta pobedila Grke. Na svečanom dočeku na balkonu Skupštine grada doživeo je ovacije uz pesmu: “Sad si uz’o trofej Paspalje, Paspaljeee…”
Posle Partizana je, bez mnogo uspeha, igrao u San Antonio Sparsu, da bi posle još jedne sezone u crno-belom, zaređao sa stranim klubovima: Olimpijakos, Panatinaikos, Panionios, Aris, sa još jednim pokušajem u NBA, ali bez ugovora sa Atlanta Houksom. Poslednji klub bio je Virtus u kojem je, zbog lošeg zdravlja, Paspalj završio karijeru 1998.
Još jedan od onih koji su proneli slavu Partizana je Aleksandar Đorđević, jedan od najboljih svetskih plejmejkera. Rođen je u Beogradu 26. avgusta 1967. Najlepše trenutke je proveo u Partizanu. U 17. godini ga je forsirao uzor Zoran Slavnić. Karijeru u crno-belom dresu je obeležila trojka za pobedu, u poslednjim sekundama finala Kupa šampiona protiv Huventuda 1992.
U Kući slavnih
Sa beogradskim timom je još osvojio dva prvenstva, dva nacionalna kupa i Kup Radivoja Koraća. Igrajući u inostranstvu stigao je do tri prvenstva Španije, još dva Koraćeva kupa. Nosio je dres Milana, Fortituda, Portlanda, Barselone, Reala i Skavolinija.
Karijeru je završio 2005. Tada je u Pioniru organizovan spektakularan oproštaj uz učešće 50 vrhunskih igrača. Pri kraju utakmice, Saša Đorđević je vodio loptu, došao do centra, tu je spustio na parket i poklonio se publici. Bio je proglašen za najboljeg sportistu Jugoslavije 1995, a ULEB ga je svrstao među 50 najzaslužnijih za razvoj košarke. Jedini je u svetu košarke koji je medalje na najvećim takmičenjima osvajao i kao igrač i kao trener. Vodeći reprezentaciju Srbije, osvojio je srebra na SP 2014, Igrama 2016. i EP 2017. Posle šampionata u Kini 2019. je podneo ostavku.
Još jedan košarkaš sa blistavom karijerom je Vlade Divac. Rođen je 3. februara 1968. u Prijepolju. Igrao je u Slogi, gledala ga Crvena zvezda, da bi se 1986. uz ugovor od 14.000 maraka, opredelio za Partizan. Bio je to pun pogodak, odlični centar je sa sjajnom generacijom crno-belih, u kojoj su pored trenera Vujoševića bili Paspalj, Danilović, Đorđević, Grbović, Obradović, Savović, Nakić, Pecarski, stigao do titule šampiona 1987.
Tim je učestvovao na fajnal-foru u Gentu, ali je izgubio od Makabija u polufinalu. Do kraja karijere u Partizanu, Divac je 1989. osvojio Kup Jugoslavije i Kup Radivoja Koraća. Za reprezentaciju je odigrao 145 utakmica i postigao 1.345 poena. Osvojio je dva svetska prvenstva 1990. i 2002, kada je bio vođa tima koji je savladao Amerikance kod kuće i u finalu Argentinu. Sa Olimpijskih igara ima srebra iz Seula i Atlante, a sa evropskih prvenstava zlato 1989, 1991, 1995, bronzu 1987 i 1999. Bio je direktor Partizana od 2000. do 2004, zatim predsednik Olimpijskog komiteta od 2009. do 2017. Sada živi u SAD, bio je direktor Sakramenta i član je Kuće slavnih.
Niz odličja
Đorđević je za reprezentaciju igrao 108 puta. Prva medalja je bila evropska bronza 1987, voljom Dražena Petrovića je preskočio Zagreb 1989. Posle ukidanja sankcija, na evropskoj sceni je osvojio zlato u Rimu 1991, Atini 1995, Barseloni 1997. i bronzu u Parizu 1999, poslednjem svom velikom takmičenju. U brojnim nezaboravnim evropskim pričama se izdvajaju dve. U finalu 1995. protiv sjajnog tima Litvanije postigao je 41 poen, šutirao trojke neverovatnih 12-9. Na šampionatu 1997. opet je pogodio sa zvukom sirene odlučujuću trojku u meču protiv Hrvata. Na svetskoj sceni ima još zlato na prvenstvu 1998. kad je, iako povređen, bio jedan od najboljih i olimpijsko srebro 1996. u Atlanti.
Brojke za ponos
Vlade Divac je iz Partizana otišao u čuvene Lejkerse. Nastavio je u Šarlot Hornetsima i na kraju u Sakramentu. Brojke sve govore: za 16 sezona 13.398 koševa, spada među šestoricu NBA košarkaša koji su postigli više od 13.000 poena, zabeležili 9.000 skokova, podelili 3.000 asistencija i 1.500 blokada. Ne treba zaboraviti da je za Crvenu zvezdu odigrao dve utakmice u vreme problema sa platama u NBA.