Noviju eru atletike obeležio je Emir Bekrić. Sjajan preponaš, rođen je 14. marta 1991. u Beogradu. Kao atletičar Partizana, sa trenerom Mirom Stojanović je zvezdane trenutke doživeo 2012. i 2013. godine. Tada je osvojio evropsko srebro u Helsinkiju, odnosno svetsku bronzu u Moskvi.
Činio je to na impresivne načine. U Helsinkiju je u polufinalu postavio državni rekord 49,37, da bi u finalu do srebra stigao sa 12 stotinki slabijim rezultatom. I raniji rekord je bio njegov 49,55. U Moskvi je bio u životnoj formi. Postavio je rekorde i u polufinalu i finalu, a sa rezultatom je tada bio najbolji Evropljanin na 400 prepone. U Helsinkiju je Bekrić sa 49,49 bio 16 stotinki sporiji od pobednika Risa Vilijamsa iz Velike Britanije. Tada je postao prvi srpski atletičar sa medaljom sa Evropskog prvenstva na otvorenom.
Konkurencija je bila žestoka, 20 takmičara sa ispunjenom olimpijskom normom. Bekrić je govorio da je odlučila njegova ogromna želja za medaljom. Objašnjavao je kako je šest prepona prelazio iz 13, a poslednje četiri iz 14 koraka, što nikada nije uspeo do tada.
Izvanrednu formu na SP u Moskvi najavio je u polufinalu. Oborio je državni rekord, rezultatom 48,36. Finalna trka u Moskvi he ostati zapamćena po sjajnom Bekrićevom finišu. Posle 300 metara je bio šesti, ali je tada jednostavno “eksplodirao” – u poslednjih 100 je trčao kao vihor, prolazio je rivale i na sjajan način stigao do medalje. Kasnije je pričao da je proradio srpski inat, želja za dokazivanjem i da je to urodilo plodom. Pobedio je Gordin sa Trinidada sa 47,69 ispred Amerikanca Tinzija, dok je Bekrić zaustavio štopericu na, za Srbiju i Evropu, impresivnih 48.05.
Od strane Evropske atletske asocijacije (EAA) dobio je priznanje Zvezda u usponu, kao najbolji mladi atletičar.
Radost u Splitu, tuga u Atlanti
Dragutin Topić je neko koga sportski svet dobro poznaje. Vrhunski skakač uvis, rođen je u Beogradu 19. marta 1971. Branio je boje Crvene zvezde i Partizana. Sa trenerom Mihajlom Švrakom je postigao izvanredne rezultate, a najveći uspeh je zlato na EP u Splitu 1990. Na OI u Barseloni 1992 bio je osmi, a četvrti u Atlanti 1996. Medalja mu je izmakla za malo. Bio je svetski juniorski prvak sa svetskim rekordom 2.37. Rekorder je države sa 2,38.
Sa velikim samopouzdanjem je krajem avgusta 1990. stigao u Split na seniorsko EP. Ušao je u finale ali, kao što piše Stevica Kovačević u „Legendama jugoslovenske atletike”, uz mnogo muka. Dan kasnije je sve bilo drugačije. Do 2,28, sve u prvom pokušaju, Poljud je ključao. Posle uspešnog popravnog na 2,28 iz prvog je leteo preko 2,31 i 2,34. Već je bio prvi, ali trebalo je da sačeka rivale koji su se „kockali” na 2,36. Nisu uspeli, ostala je slika kada ih Topić bodri aplauzima. Rekao je tada da je medalju priželjkivao, ali je nije očekivao.
Imao je veliku karijeru, dve medalje u dvorani, a najveća žal je bila sa četvrtim mestom u Atlanti na OI,ca 2,32. Bio je zreo za medalju. Tada je jurišao na 2,37 i petom leve noge je pomilovao letvicu, dovoljno da se zaljulja i padne na nevericu čitavog stadiona.
Istorijskih 8,45 iz Montreala
Nenad Stekić jedan je od najboljih svetskih daljaša svih vremena. Rođen je 7. marta 1951. u Beogradu i karijeru je, radeći sa Aleksandrom Marinkovićem, proveo u Crvenoj zvezdi. Umro je 18. jula 2021.
Njegov rezultat iz Montreala 1975, 8,45 m je pet godina bio najbolji evropski rezultat. Na takmičenju bez većeg značaja je u prvom skoku napravio rezultat karijere 8,45. Pričao je da je mogao i duže. Drugoplasirani Nigerijac Ehizueline je bio kraći za 51 santimetar.
Na takmičenjima „starog kontinenta” je dva puta bio drugi na otvorenom i jednom treći u dvorani, na SP 1983. je završio kao peti.
Prvo srebro je osvojio u Rimu 1974. Jedva je Stekić, kao deseti, prošao u finale. Sjajno takmičenje je počeo skokom 7,94 koji je do poslednje serije vredeo bronzu. Istina, u petoj seriji je bio bolji 7,96 ali je sjaj odličja bio isti. Rus Šubin je bežao dva santimetra. U poslednjem skoku Stekić išao na sve, ili ništa. Dobio je 8,05, drugi skok u karijeri preko osam metara i srebro iza Podlužnog iz šSR – 8,12.
Četiri godine godine kasnije, sa oreolom jednog od najboljih na svetu, lako ulazi u finale sa 7,91 m. Tu je vodio veliku borbu sa Rusoom, Cibulskim, Cepeljevim. U petom pokušaju Stekić leti do 8,12 m, dovoljno za srebro iza Francuza Rusoa 8,18.
Nepravda prema Stekiću
Pripremajući se za Igre u Moskvi 1980, Stekić je odlučio da se takmiči na EP u dvorani u Zindenfilgenu. Bio je na kraju treći sa 7.91. Tako se i danas vodi u istoriji rezultata, ali se pamti da je pobednik u dvorani Belgijanac Derijel bio dopingovan. Nalazi nikada nisu poslati Evropskoj federaciji i plasman se nije menjao.
Topićeve medalje u dvorani
Dragutin Topić je u 1992. u Đenovi učestvovao na prvom dvoranskom EP. Tada je bio treći sa 2,29. Četiri godine kasnije, 1996. u Stokholmu sa nacionalnim rekordom 2,35 osvojio je zlato, dok je 2000. u Gentu delio treće mesto sa 2,34. Na SP u dvorani je bio treći u Parizu 1997. sa 2,32.
Uspešno leto 1990.
Kakvo je to leto 1990. bilo za Topića. Na juniorskom Svetskom prvenstvu u Plovdivu Topić je pokazao klasu. Lako se izborio za finale, zabavljajući publiku atraktivnim skokovima. U borbi za tron, do 2,26 sve visine je savladao u prvom pokušaju. Krenuo je na 2,37, na juniorski svetski rekord. Uspeo je iz prve. Legendarni Sotomajor je ostao kratak za santimetar.
