I stoni tenis je sport kojim se nekada Jugoslavija, kasnije Srbija, oduvek dičila. Među onima koji su pronosili slavu naše zemlje je Ilie Lupulesku. Rođen je 30. oktobra 1967. u Uzdinu. Jedan je od najboljih jugoslovenskih igrača, osvajač 16 medalja na najvećim takmičenjima.
S Olimpijskih igara ima srebro, sa svetskih prvenstava dva srebra i bronzu, na šampionatima Starog kontinenta osvojio je tri zlata, pet srebrnih i tri bronzana odličja. Tu je i bronza sa Svetskog kupa. Najduže je igrao u Partizanu. Bio je sjajan u tandemu sa Primorcem. Bili su u dublu prvaci Evrope, najveći uspesi su srebro na Olimpijskim igrama 1988. u Seulu kao i srebro sa SP. Sa Jasnom Fazlić je u mešovitim parovima bio prvak Evrope.
Očevim stopama
Milivoj Karakašević jedan je od najboljih stonotenisara Jugoslavije svih vremena. Igrao je sjajno u vreme velikana Šurbeka, Stipančića, Korpe, Vecka… Boje nacionalnog tima branio je više od 10 godina. Na svetskim šampionatima je 1975. osvojio srebro, kao član ekipe u kojoj su bili još Kosanović, Šurbek i Stipančić, a četiri godine ranije u Nagoji stigao je do bronze sa Šurbekom, Stipančićem, Čordašem i Veckom. Na Evropskom prvenstvu u Pragu 1976. bio je u sastavu Jugoslavije koja je osvojila prvo mesto. U ovoj konkurenciji ima dva srebra iz Moskve 1970. i Roterdama 1972. i bronze sa takmičenja u Novom Sadu 1974, Budimpešti 1982. i u konkurenciji dublova u Duizburgu 1978. sa Zoranom Kosanovićem.
Njegov naslednik Aleksandar Karakašević takođe je uspešan stonoteniser. Mlađi Karakašević je rođen 9. decembra 1975. u Zemunu. Igrao je u više klubova. U Beogradu je branio boje Mladosti iz Zemuna, Voždovca, Partizana i Crvene zvezde. U dugoj karijeri je igrao u timovima iz Nemačke i Španije, bio je učesnik Afričke lige šampiona. Bio je od 1996. pet puta učesnik na Olimpijskim igrama. Višestruki je osvajač medalja na evropskim prvenstvima. Pojedinačno je osvojio bronzu na EP u Gdanjsku 2011. U parovima na EP ima tri bronze, u mešovitim parovima je četiri puta puta osvajao zlato, zajedno sa litvanskom stonoteniserkom Rutom Paskausiene, dva puta bio drugi i tri puta treći. Dvostruki je prvak Mediterana.
Junak iz Čibe
Zoran Kalinić je takođe legenda stonog tenisa. Rođen je 20. jula 1958. u Subotici. Karijeru je započeo 1969. u subotičkom Spartaku. Sa 17 godina debitovao je u reprezentaciji. Postao je omladinski prvak Evrope 1976. U Crvenu zvezdu je došao 1988. i ostao do 1993. Ima 20 titula na prvenstvima države, pet puta u pojedinačnoj konkurenciji.
Nosilac je više od 15 medalja s evropskih i svetskih prvenstava. Osvajao je Prvenstvo Balkana, međunarodna prvenstva Italije, Belgije, Engleske, Rumunije, mnogobrojne turnire, evropsku Superligu… Osvajač je titule svetskog prvaka u igri parova 1983. u Tokiju . Na evropskom tronu je je bio 1982, 1984. i 1994. Kao član crveno-belih bio je junak naše reprezentacije 1991. u Čibi (Japan), kada je osvojeno srebro.
Praški šampion
Zoran Kosanović rođen je 16.januara 1956. u Beogradu. Za Jugoslaviju je igrao pet puta na svetskim prvenstvima u periodu od 1973. do 1981. Osvojio je srebro 1975. Na evropskim prvenstvima bio je u pobedničkom sastavu u Pragu 1976. U vreme najvećih dostignuća bio je sedmi na svetskoj rang-listi. U septembru 1979. preselio se u Kanadu koju je predstavljao na prvenstvu sveta u Tokiju 1983. Preminuo je u Torontu 4. februara 1998.
Bronzani Gabrić
Josip Gabrić rođen je 7. jula 1930. u Subotici. Aktivno je počeo da igra posle završetka Drugog svetskog rata. Karijeru je završio 1956.
Igrao je za Partizan i Spartak. Bio je reprezentativac pet godina. Učestvovao je na četiri svetska prvenstva, a imao je i mnogobrojne nastupe na međunarodnoj sceni. Bio je pobednik prvenstava Belgije i Rumunije u igri parova, prvak na internacionalnom turniru u Sofiji. Među uspomenama je i pobeda nad svetskim šampionom Ličom. Najveći uspeh postigao je 1951, u prvim nastupima za državni tim. Tada je na Svetskom šampionatu u Beču, u susretu sa reprezentacijom Engleske, kod rezultata 4:4 u odlučujućem susretu pobedio Kenedija, pa je tako našoj reprezentaciji obezbedio bronzanu medalju. Dobio je brojna priznanja.
Tri odličja u Berlinu
Vojislav Marković rođen je u Subotici, a pored matičnog Spartaka igrao je i za Partizan. Bio je član reprezentacije koja je osvojila EP 1962. u Berlinu. Pored njega, u nacionalnom timu su bili Hrbud, Korpa, Vecko i Teran. Na istom takmičenju je osvojio zlato u parovima sa Teranom i bronzu u mešovitim parovima sa Francuskinjom Monikom Alber. U Malmeu, na narednom prvenstvu 1964, osvojio je srebro sa ekipom u kojoj su bili Hrbud, Korpa, Šurbek i Vecko. Krasila ga je nestalna forma, puna oscilacija. Znao je da oduševi neverovatnim potezima. Jedan od najboljih stonotenisera šezdesetih godina.
Šahovski velemajstori
Među uspešnim sportistima su i šahisti. Najbolji jugoslovenski svih vremena je Svetozar Gligorić. Rođen je 2. februara 1923. u Beogradu, a preminuo 14. avgusta 2012. Prvi put je postao prvak države 1947. Te godine je pobedio na turniru u Varšavi. Postao je velemajstor 1951. U karijeri je 12 puta bio šampion. Kasnije je bio odličan novinar.
Ljubomir Ljubojević takođe se proslavio u šahu. Velemajstor je postao 1971, a državni prvak 1977. Bio je treći na svetskoj listi 1983, ali nikad nije bio učesnik mečeva kandidata. Igrao je na 12 šahovskih olimpijada i ostvario sjajan procenat od 63,5 odsto uspešnosti.
Borislav Ivkov bio je trostruki državni šampion. Na olimpijadama je osvojio 10 timskih medalja (šest srebrnih i četiri bronzane). Ostaće zapamćeno da je imao pozitivan bilans protiv Smislova, Talja, Petrosjana, Karpova i Fišera. Aleksandar Matanović postao je velemajstor u 25. godini. Na OI je učestvovao osam puta, osvojio je četiri srebrne i četiri bronzane medalje.