Još jedan biser srpskog sporta predstavlja tekvondistkinja Tijana Bogdanović. Rođena je 4. maja 1998. Članica je Galeba i produkt rada sistema Dragana Jovića Galeta. Predstavlja svetski vrh u kategoriji do 49 kilograma.
Na Tijaninom spisku redom su se nizali: juniorsko evropsko zlato 2012, svetsko juniorsko zlato 2013, srebro sa Evropskih igara 2014. kao i sa evropskog u olimpijskim kategorijama 2015, te godine još bronza na svetskom seniorskom, zlato na evropskom juniorskom. Drugi seniorski uspeh je zlato na Prvenstvu Evrope 2016. Iste godine postiže i najveći uspeh u karijeri – srebro na Igrama u Riju. Posle toga su došle dve medalje na Univerzijadi 2017, pa bronza na EŠ 2018. i zlato na istom prvenstvu u olimpijskim kategorijama. Briljantan učinak!
Greška sudija
Ono po čemu će Tijana ostati upamćena jeste srebro u Riju (u Tokiju je stigla do bronze). Na Igrama je Bogdanovićeva na startu takmičenja savladala Patimat Abakarovu iz Azerbejdžana 3:2, da bi u četvrtfinalu srušila dvostruku uzastopnu olimpijsku šampionku Kineskinju Đingju Vu 17:7. Tijana je u finalu poražena od Kim So-Hui iz Južne Koreje 6:7. Ipak, ta borba će ostati upamćena.
Srpkinja je sve vreme “jurila” rezultat, ali je uspela da u finišu priđe na samo poen zaostatka. Krenula je na kraju na sve ili ništa i uspela da osvoji poen koji bi joj doneo izjednačenje i zlato, ali su sudije procenile da je vreme isteklo. Trener Tijane Bogdanović Dragan Jović uložio je prigovor, ali sudijski žiri nije uvažio žalbu, pa je Tijana morala da se zadovolji srebrom. Međutim, usporeni snimak pokazuje da su Tijana Bogdanović i Dragan Jović bili u pravu, da je srpska takmičarka pre isteka vremena oborila Kim So-Hui i da su sudije ovom prilikom žestoko oštetile Tijanu i Srbiju, praktično joj oduzevši zlatnu medalju.
Ta godina je, inače, počela spektakularno, zlatom na Evropskom prvenstvu u švajcarskom gradu Montreu. Zabeležila je četiri ubedljive pobede. Prvo je pala Srpkinja Sara Damnjanović 13:1, pa Kristina Tomić iz Hrvatske 6:2, da bi u polufinalu bila bolja od trostruke evropske šampionske Lucije Zaninović 4:2 i u finalu Ane Petrušić iz Slovenije 7:0.
Presudile nijanse
Prethodna godina je protekla u znaku svetske seniorske bronze u Rusiji. Posle tri pobede Tijana je uspela da obezbedi medalju. U polufinalu joj je protivnica bila iskusna Korejka HA od koje je izgubila 7:5 u izuzetno teškoj i tesnoj borbi. Posle uspeha na Univerzijadi Bogdanovićeva je 2018. bila treća na EP u Kazanju, a godinu dana kasnije u Dablinu i najbolja na prvenstvu Starog kontinenta u olimpijskim kategorijama.
U Kazanju je prvi put učestvovala u kategoriji do 53 kg. U meču koji je vodio u finale protivnica joj je bila izvanredna Ruskinja Tatiana Kudašova. Presudile su nijanse, o čemu najbolje govori rezultat 15:14 u korist domaće takmičarke. Dablin 2019. je doneo još jedno zlato do kojeg je u svojoj kategoriji do 49 kg stigla sa četiri ubedljive pobede.
Vanjina istorija
Vanja Stanković rođena je 24. marta 1998. Još jedan biser iz Galebove škole trenera Dragana Jovića. Pokazala je klasu još u mlađim kategorijama. Osvojila je evropski tron u konkurenciji do 21. godine 2016, ima medalje sa evropskog klupskog prvenstva, srebro, bronzu sa Mediteranskih igara i veliki broj sa međunarodnih turnira. Kruna dosadašnje karijere je osvojeno Svetsko prvenstvo 2017. U Mudžu je došla je kao 77. na svetskoj rang-listi u kategoriji do 49 kg. Njeno zlato je prvo za naš tekvondo na svetskim šampionatima, do tada je osvojeno šest bronzanih.
Do polufinala Stankovićeva je došla sa četiri pobede (jedna bez borbe). Porazila je Azerbejdžanku Abakarovu, osvajačicu olimpijske bronze u Riju, a u polufinalu čekala ju je Hrvatica Kristina Tomić, koja ju je te sezone pobedila dva puta . Vanja je napadala, zadavale udarce koji su joj doneli ubedljiv trijumf 12:6. U finalu protiv petoplasirane sa svetske rang-liste Tajlanđanke Patnipak Vongpatanakit Vanja je bila fenomenalna. Vodila je 5:2, pa posle 5:4 serijom udaraca stvorila prednost i na kraju pobedila 10:5. Uspeh i zlato za istoriju .
Krajčinović na krovu Evrope
Zoran Krajčinović rođen je 4. februara 1978. Trenirao je u Danskoj, radio sa vrhunskim trenerima, da bi od 1996. predstavljao DZ Srbija i crna Gora kao član Galeba. Osvojio je prvo evropsko zlato za našu zemlju u Ajndhovenu 1998. u kategoriji do 72 kg. Godinu dana pre toga je bio treći na Svetskom prvenstvu u Hongkongu do 70 kg. Ne treba da se zaboravi da je talenat najavio evropskim juniorskim zlatom 1994. u Bukureštu.
Krenimo redom. U Hongkongu je sa dve pobede stigao do polufinala. Savladao je Južnoafrikanca Mošea i Argentinca Zapatu. Za ulazak u finale izgubio je od Francuza Negrela. Godinu dana kasnije i najlepši momenti u karijeri. U Ajndhovenu se popeo na krov Evrope, savladao je Litvanca Udijatisa i Norvežanina Lemana, U finalu je sa 2:1 bio bolji od Belgijanca Murata Kilića. Posle bombardovanja Srbije 1999. je napustio takmičarski deo karijere.
