Najbolja sportistkinja Srbije svih vremena zove se Milica Mandić. Svetska, a naša, neprikosnovena takmičarka u tekvondou, zahvaljujući kojoj je taj sport “oživeo” u Srbiji, rođena je 6. decembra 1991. Članica Galeba, u tandemu sa trenerom Draganom Jovićem napravila je veličanstvene rezultate, posle izdavanja knjige “Medalje Beograda” još jednom je postala olimpijska šampionka.
Mandićeva je osvajač prvog olimpijskog zlata od osamostaljenja Srbije, osvajač više broja evropskih i svetskih medalja, što je svrstava među najbolje takmičare u tekvandou u poslednjih deset godina. Upravo toliko traje niska njenih uspeha. U međuvremenu je, posle Tokija, stavila tačku na izuzetnu karijeru.
Mečevi za pamćenje
Nema nikakve dileme, najveći uspeh ostvarila je na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Put Milice Mandić do zlata izgledao je ovako: prvo je počišćena (15:2) nejaka predstavnica Samoe Taltiga Kroli. Razlika u klasi bila je vidljiva na prvi pogled. Zatim je pobeđena olimpijska pobednica iz Pekinga 2008, Meksikanka Marija del Rosarija Espinoza (6:4). Ona je koristila dobro poznatu taktiku, vršeći pritisak kako bi osvajala poene. Ipak, naša takmičarka je držala kontrolu i posle dve runde bilo je 2:2. Treća je bila za pamćenje. Meksikanka je uspela da stekne prednost od dva poena, posle 30 sekundi, ali je već u sledećoj akciji Milica Mandić smanjila. Razvila se borba sa napadima na obe strane. Mandićeva nije popuštala, čekala je trenutak u kontri i 16 sekundi pre kraja udarcem u glavu osvaja tri poena za veliki trijumf i plasman u polufinale.
U polufinalu ju je čekala izuzetna takmičarka iz Rusije Anastasija Barišnjikova, dvostruki prvak Evrope i dva puta treća na svetskim prvenstvima. Sa dve sjajne akcije u kratkom periodu stekla je Milica prednost 5:0. Druga runda je počela odmah sa bodom naše predstavnice. Sredinom runde Dragan Jović je tražio čelendž za čist udarac u glavu Ruskinje i posle većanja Milica Mandić ima ogromnu prednost 9:0, na kraju je bilo 11:2.
U Kući slavnih
Sa takvim samopouzdanjem je izašla u finale da pobedi svetsku prvakinju Francuskinju En Karolin Graf. Francuskinja je na početku prve runde iz kontre pokušavala da zada udarac u glavu, udarcem u oklop je povela sa 1:0, ali Mandićeva odmah uzvraća za 1:1. Na isti način prelazi u vođstvo na startu druge runde. Francuskinja dolazi do izjednačenja, ali Milica ubrzo osvaja tri poena i vodi sa 5:2.
U trećoj rundi su se nizali naizmenični udarci, borba je poen za poen. Pri rezultatu 8:7 za Milicu, trener Francuskinje je uložila primedbu, koja nije usvojena. Mandićeva je u finišu zadala još jedan udarac protivnici i osvojila zlato.
Pored toga, Milica je osvajala brojna odličja. Dve bronze, tri srebra i dva zlata krase Miličine vitrine. Bronza na SP 2011. u Gvandžuu u kategoriji do 72 kg, odnosno na EP olimpijske kategorije 2019. u Dablinu samo su dokaz trajnosti Milice Mandić. Dva puta je bila birana za sportistkinju godine od strane Olimpijskog komiteta Srbije i član je Kuće slavnih od 2013.
Srebra je osvajala na EP 2012, 2014. i 2016. Prvo je bilo u Mančesteru. U meču za titulu Mandićeva je izgubila od Anastasije Barišnjikove iz Rusije, iako je vodila tokom većeg dela meča. Na EP 2014. u Bakuu u borbi za finale Mandićeva je savladala Poljakinju Aleksandru Kžemjenecku (10:2), a u finalu je izgubila od Hrvatice Ive Radoš (3:6).
Na EP 2016. u Montreu Milica je u prvom kolu bila bolja od Grkinje Mojsido (5:3), a u drugom savladala Britanku Slavin (3:0). U polufinalu je pobedila Petru Petrijašević iz Makedonije (3:0) i u finalu je ponovo izgubila od hrvatske takmičarke Ive Radoš (1:0).
Radost u Koreji
Zlato na Svetskom prvenstvu 2017. u Koreji jedno je od odličja Milice Mandić. Nastupajući u kategoriji takmičarki do 73 kilograma u borbi za najsjajnije odličje izvrsnim nastupom pobedila je domaću takmičarku, Hjeri Oh sa 17:13.
Prva je bila i na EP olimpijske kategorije 2017. u Sofiji. Milica Mandić je u tri borbe savladala Mervenur Evci (TUR), Alemu Hadžić (GER), Karinu Zhdanova (RUS), da bi u četvrtoj, finalnoj borbi, izgubila od Ruskinje Olge Ivanove.
Prvenac u Helsinkiju
Tanja Grubor rođena je 21. januara 1974. i osvajač je prve medalje na velikim prvenstvima za srpski tekvondo. Reč je o srebrnom odličju u kategoriji do 55 kg.
Bilo je to na šampionatu Evrope u Helsinkiju 1996. U polufinalu je slavila u duelu sa Špankinjom Tobu, dok je u meču za zlato Gruborova izgubila od Evz Valner iz Švedske.
Dva kluba, dva odličja
Vanja Babić rođen je 18. jula 1978. Živeo je u Nemačkoj, ali je imao srpski pasoš i želeo je da se takmiči za našu zemlju. Bio je član Azije i Galeba.
Prvi veliki uspeh je osvajanje svetskog studentskog prvenstva 2008. u Beogradu. Potom su stigle dve međunarodne medalje. U kategoriji do 87 kg na SP u Kopenhagenu 2009. bio je bronzani. U polufinalu je izgubio od Molfeta iz Italije, tesno 5:4 i tada se smatralo da je trebalo da osvoji zlato.
Tri godine kasnije, je u kategoriji preko 87 kg, na Evropskom prvenstvu u Mančesteru takođe je zaršio sa bronzom.
Vanja Babić je sigurno jedan najboljih muških predstavnika u tekvondou.
