Srbija se oduvek hvalila svojom plodnom žitnicom koja bi mogla da hrani celu Evropu, ali kako stvari stoje to će postati prošlost, jer je zemlja u Vojvodini ispošćena, pa stručnjaci predviđaju da će se za 50 godina pretvoriti u pustinju.
Gledano u brojkama, zbog alarmantnog opadanja organske materije čak 1,7 miliona hektara oranica, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne.
Stručnjaci upozoravaju da je nivo organske materije, odnosno humusa u zemljištu, već pao ispod tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama bilo više od pet odsto, a samo u prethodnih 20 godina taj nivo je pao sa 3,5 na ispod tri odsto, kaže Branislav Gulan, publicista i član Naučnog društva ekonomista Srbije za Makroekonomiju.
Manjak đubriva
Nažalost, država kao da nije svesna ovog problema.
– Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope – ističe Jovica Vasin, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Kao posledica ispošćavanja tla opadaju prinosi u Srbiji. Vojvodini preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.
Oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina.
Kad se situacija malo bolje sagleda, vidi se da je problem i to što rapidno opada stočni fond i to u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 milion hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva.
Vojislav Stanković, stručnjak za stočarstvo, kaže da nedostatak stajskog đubriva jeste veliki problem, ali podvlači da se zbog tržišnih prilika u Vojvodini u poslednjih 10-11 godina sadio kukuruz.
– Srbija je četvrti izvoznik kukuruza u svetu, a čista zarada po hektaru bila je 1.000 evra, a sada je jedva 300. Kukuruz se izvozio za proizvodnju obnovljivih izvora goriva tj. etanola, a sada je potražnja za etanolom opala – objašnjava naš sagovornik.
Nedostaje i voda
Zemljoposednici su u trci za profitom “izjalovili plodne oranice”, a za obnovu samo dva centimetra plodne površinske zdravice potrebno je čak 50 godina, objašnjava Stanković.
– Iako su zemljoposednici zaradili velike sume novca, koristeći državne subvencije i zajmove, oni su novac iz prehrambene industrije crpeli i ulagali u druge sektore, i to u uslužnu delatnost, turizam, saobraćaj i bankarstvo – navodi Stanković.
Crne prognoze govore da bi Vojvodina za pola veka mogla da postane pustinja jer joj nedostaje i voda. Prema podacima RZS voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica, ili 46.823 hektara. Istovremeno, u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, ali bez stajskog đubriva, Vojvodina već za pola veka postati pustara, naravno po prinosima.
Stoga bi subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi koštalo mnogo, bilo dragoceno. Milan Prostran tvrdi da država poseduje oko 500.000 hektara zemljišta kojim se, prema njegovim rečima, loše gazduje. Zato je važno da se što pre donesu izmene ili čak usvoji potpuno novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Prostran predviđa da će se poljoprivredno zemljište u Srbiji smanjivati sve više:
– Trend je da se zemljište, osim za poljoprivredu, koristi u druge svrhe. Stoga je nužno da ono zemljište koje je namenjeno agraru pazimo i sačuvamo plodnost. Samo na taj način smanjenje poljoprivrednog fonda neće imati toliki negativni uticaj. S druge strane, ukoliko površine smanjujemo zbog drugih stvari, a istovremeno ga devastiramo, onda je to veoma opasno…
Alarmantni podaci
Podaci su alarmantni, kažu stručnjaci jer nekada je 75 odsto vojvođanskih oranica bilo plodno zemljište sa sadržajem humusa iznad pet odsto, a danas je takvog zemljišta tek jedan odsto. To je danak savremenom načinu prihrane u kome dominiraju mineralna đubriva, a ne organska. I ukoliko se tako nastavi, žitnica Evrope biće sve drugo samo ne plodna zemlja.
Ukrajinska “crnica”
Koliko je dragocena plodna zemlja možda najbolje pokazuje primer Ukrajine. Ukrajinski pojas crne zemlje je verovatno najplodnije tle na našoj planeti. Između ostalog, konflikt u toj zemlji povezan je sa eksploatacijom prirodnih resursa. Ovo uključuje i uranijum i druge minerale. Ova zemlja je na trećem mestu u svetu u izvozu kukuruza i peti najveći izvoznik pšenice. Ukrajinska “crnica” formira debeo sloj bogat hranljivim sastojcima. Teško je naći zemlju koja je lakša za obrađivanje, pa globalne korporacije traže način da je kontrolišu. Više od 1,6 miliona hektara (skoro kao površina američke države Nju Džersi) je već prodato strancima. Najveći kupci su kompanije iz Luksemburga, Kipra i Francuske.
Prodaja budzašto
Postojanje velikih zemljoposednika nije tipično za Evropu, dok je to u Srbiji realnost.
– Pre deset i više godina država je zemlju prodavala budzašto. Hektar je cenila po 150 do 200 evra, a danas je cena tog istog hektara 15.000 evra. Cela privatizacija je bila čudna – bilo je slučajeva kada je država uz kombinat i nekoliko hiljada hektara zemlje, davala i dodatne hiljade hektara u zakup – tvrdi Gulan.
Zaparložene njive
Najdramatičnija situacija je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji jer je tamo zaparložen svaki treći, a u istočnoj i južnoj Srbiji skoro svaki drugi hektar obradivih površina. Zbog čega je stanje ovakvo nema precizne evidencije jer se problem prebacuje sa lokalne samouprave na državu i obrnuto. Neuređeni vlasničko-imovinski odnosi često su razlog zbog koga plodna zemlja ostaje neobrađena i zaparložena.
Međutim, u pojedinim delovima Srbije to je posledica iseljavanja stanovništva i pražnjenje sela, posebno u južnim i istočnim delovima. Tamo je čest slučaj da nema ko da radi i obrađuje zemlju.
