Pred očima 40.000 pripadnika međunarodnih mirovnih snaga Kfor i Unmik, na Kosovu i Metohiji je 17. marta 2004, u seriji incidenata u kojima je učestvovalo više desetina hiljada Albanaca, započelo prvo etničko čišćenje u 21. veku koje je završeno egzodusom Srba sa Kosova. U više odvojenih, a koordinisanih akcija radikalnih Albanaca ubijeno je 28 ljudi.
Etnički je očišćeno čak šest gradova na prostoru Kosova: Priština, Obilić, Kosovo Polje, Lipljan, Gnjilane i Prizren, kao i devet sela, a u tih nekoliko dana raseljeno je više od 4.012 Srba, Roma, Aškalija i Egipćana.
Prema podacima UNHCR, u ovim napadima potpuno je uništeno 935 objekata, a oko 6.000 u većoj ili manjoj meri oštećeno. Vrednost uništene imovine procenjuje se na više desetina miliona evra.
Srbi će paljenjem sveća i odavanjem počasti stradalima, u više gradova obeležiti 18 godina od tog događaja.
Nataša Šćepanović, predsednica Udruženja porodica kosmetskih stradalnika, kaže da sećanja na ovo etničko čišćenje nisu izbledela ili zaboravljena.
– Danas, 18 godina kasnije, mi još srećemo ljude čije su priče iz pogroma neispričane. Vidimo i slušamo stradale koji nisu ni stigli do pravde ili do nadoknade za svoju uništenu imovinu. Mi se i danas nadamo da će naše umetničko i kulturno blago koje je opljačkano i odneseno, doći nekako ponovo do nas, da će nam oteto biti vraćeno. Verujemo da se život može vratiti u normalne tokove – ističe Nataša Šćepanović.
Živojin Rakočević, predsednik Udruženja novinara Srbije i svedok tog egzodusa, ocenjuje za “Vesti” da je pogrom 17. marta 2004. godine bio “organizovan zločin”.
– Taj zločin počinile su institucije, mediji, savršeno organizovana masa i nečinjenje međunarodne zajednice. Iza toga se jasno vidi da bi jedina kazna za pogrom mogla da bude promena sistema i odgovornost pojedinaca koji su izvršili zločine. Ništa od toga se nije dogodilo, a haos je nagrađen podrškom koja je krunisana jednostranim proglašenjem nezavisnosti – ističe Rakočević.
Prema njegovim rečima najtragičnije je to što se taj zločin na različite načine ponavlja do današnjih dana.
– Pogrom je mera sistema koji je svoje vrednosti zasnovao na nestanku drugih, na uništenju njihove kulture i identiteta. Vreme koje je proteklo od 17. marta 2004. do danas izgleda kao produbljivanje rana, emocija i izgubljenih evropskih vrednosti. Izgleda kao da su one bile jače i snažnije usred onog haosa, nego što su to danas u “mladoj demokratiji” pred kojom se nalazi budućnost – zaključuje Rakočević.
Nataša Šćepanović dodaje da se srpski prognanici nadaju da će odgovorni za počinjene zločine kad-tad biti kažnjeni.
– Niko nije imao hrabrosti da se suprotstavi neljudima, da zaustavi zlo, otmice i surova mučenja i ubijanja. Nema sreće i napretka, nema te slobode čiji se temelji grade na ubistvima hiljada dojučerašnjih komšija, progonstvu 250.000 Srba sa njihovih ognjišta, otimanju njihove imovine, srušenim i oskrnavljenim svetinjama i grobljima, spaljenim domovima – naglašava predsednica Udruženja kosmetskih stradalnika.
Uništene svetinje
Tokom martovskog pogroma 2004. godine Albanci su uništili ili oštetili 40 crkava i manastira, od kojih polovinu čine zaštićeni spomenici kulture. Na meti su bili manastir Devič, manastir Svetih arhangela u Prizrenu, Crkva Bogorodice Ljeviške i Crkva Svetog Đorđa u Prizrenu, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, manastirska crkva Svetih Kozme i Damjana u Zočištu…
Istovremeno je ukradeno ili uništeno više od 10.000 fresaka, ikona, putira, odeždi, kao i crkvenih knjiga venčanih i krštenih. Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 13. veka zapaljena je dok je čuvao poseban odred Kfora. Oltarski prostor je oskrnavljen, a časna trpeza razbijena.
Prema podacima Kancelarije za KiM, od dolaska međunarodnih snaga 1999. godine na teritoriji AP Kosova i Metohije devastirano je ili uništeno oko 135 crkava, manastira i drugih objekata SPC.
Zahvaljujući sredstvima Vlade Srbije delimično ili potpuno obnovljeno je više od polovine oštećenih sakralnih objekata.
Poricanje srpske istorije
Monaštvo manastira Visoki Dečani nedavno je reagovalo na interesovanje poslaničke grupe Evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu o uništenim jermenskim crkvama u regionu Nagorno Karabaha, zapitavši se da li će i uništene srpske crkve na Kosovu dobiti takvu pažnju.
“Nadajmo se da će se pažnja posvetiti sudbini desetina srpskih pravoslavnih crkava i nadgrobnih spomenika koje su uništili kosovski albanski ekstremisti posle rata 1999. i dolaska međunarodnih mirovnih snaga. Sada se suočavamo sa očiglednom kampanjom poricanja našeg identiteta i istorije”, poručili su iz manastira Visoki Dečani i upitali dokle će vandalizam, uništavanje srpskih svetinja biti “prekriven ćutanjem”.
