Stvara se utisak da je vizni režim Srbije glavni problem iregularne migracije u Evropsku uniju, ali brojke govore drugo, ukazala je danas ambasadorka Srbije u Nemačkoj Snežana Janković, prenosi RTV.
Ona je za za “Zidojče cajtung” ukazala na zvanične brojke iz Beograda, prema kojima je veći deo migranata, koji su od početka godine ušli u Srbiju, došao preko kopnene granice, iz susednih država, poput Severne Makedonije, Bugarske, Albanije.
– Preko beogradskog aerodroma, u Srbiju je došlo svega 6,67 odsto njih – rekla je Janković.
Takođe, ukazala je i da je zabeležen najveći porast broja migranata iz Avganistana, Sirije i Pakistana.
Istovremeno, ambasadorka je poručila da je Srbija shvatila zabrinutost nemačkih i evropskih partnera i da želi da sarađuje na postizanju rešenja. Tako su, kaže, uslovi za ulazak građana iz Indije, Burundija, Tunnisa i sa Kube već pooštreni, i oni sada moraju da prikažu plaćenu povratnu kartu sa datumom napuštanja zemlje.
Janković je ukazala da je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će Srbija svoju viznu politiku značajno usaglasiti sa politikom EU, a da na detaljima već radi odgovarajuća radna grupa.
Ona je odbacila tvrdnje da Beograd omogućava bezvizni režim zemljama koje ne priznaju nezavisnost tzv. Kosova. Negirala je i optužbu koja je stigla iz redova Slobodarske partije Nemačke (FDP) da Srbija, u saglasnosti sa Moskvom, migrante ciljano prosleđuje u EU.
Ona je podsetila da sa većinom zemalja, čiji građani bez viza mogu da doputuju u Srbiju, takvi sporazumi postoje već decenijama, a reč je o nasleđu bivše Jugoslavije.
Takođe, podsetila je da je Jugoslavija bila jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih.
Nemački list navodi da je vizni režim Beograda izazvao negodovanje brojnih članica EU, pa i ministarke unutrašnjih poslova Nemačke Nensi Fezer, koja je rekla da Srbija mora da promeni svoju viznu praksu sada, a ne nekada, i upozorila da bi ta praksa mogla da stoji na putu šansi Srbije da postane članica EU.
