Stanojku Mitrović Ćanu (46) skoro je nemoguće zateći pet dana na istom mestu. Tokom leta peva na krštenjima, veridbama, svadbama, rođendanima, gostuje u zemlji, državama regiona, kao i u dijaspori, a većinu angažmana ugovorila je još prošle godine.
– Kod mene nije samo leto radno, imam posla preko cele godine. Ovih dana pevala sam po Bosni, onda u Ljubljani, radila dve svadbe u Hrvatskoj, pa onda imala posla na jugu Srbije, u Vladičinom Hanu i Vranju. Tezge sam već pogodila i za naredni jul i avgust, čak imam nekoliko datuma rezervisanih i za 2016. godinu. Najtraženiji su poslednji vikend u julu i prvi u avgustu jer tada naši zemljaci iz dijaspore dolaze na odmor u otadžbinu, pa pripređuju veselja u rodnom kraju. Jedino što sada radim zaredom najviše tri-četiri dana jer moram da vodim računa o zdravlju. Prošlog leta izvukla sam pouku, kad sam imala zdravstvenih problema i dva meseca odsustvovala s posla. Shvatila sam to kao opomenu onog odozgo, pa sam prikočila malo. Nema tih para koje bi me naterale da žrtvujem svoje zdravlje – kaže Ćana i dodaje da je postavila u životu sve na svoje mesto, materijalno je obezbeđena, situirana, a nikad nije bila megaloman.
x Hoćete li pevati 2. septembra u Požarevcu na koncertu, koji se organizuje u znak sećanja na Novicu Uroševića?
– Moram jer je Nole, ili Ujka, kako su ga kolege zvale, bio je moj veliki prijatelj i mogu reći estradni otac. Upoznali smo se februara 1997. u snek baru beogradskog hotela Slavija. Od Nedeljka Bajića Baje dobila sam Noletov broj telefona, ali danima sam se ustručavala da ga pozovem jer nisam znala kako da se predstavim i kažem mu da bih volela da mi napiše pesme. Kad sam ga najzad pozvala, samo je rekao da imam izuzetno prijatan glas sa severa Bačke, te da je čuo za mene od drugih pevača. Sutradan sam došla u Beograd iz Subotice, gde sam tada živela i tako je krenula naša uspešna saradnja na albumu "Nadam ti se".
x Na vašem poslednjem zajedničkom albumu on nije bio jedini autor pesama?
– Novica Urošević bio je poseban. Nije imao ništa protiv da sarađujem sa drugim kompozitorima. Kad sam mu pustila pesmu "Božić", s kojom je trebalo da nastupim na festivalu Moravski biseri, bio je oduševljen. Isto je reagovao kada sam prvi put sarađivala sa Ljubom Kešeljem i snimila pesmu "Dođi, sine, preko Drine". Kada je Ujka čuo, nasmešio se i šeretski rekao: "Matori ima nos, super je pesma, baš za tebe."
x Da li vas se Nole udvarao, kao što je činio sa mnogim vašim koleginicama?
– Nije mogao jer sam u startu zauzela stav. Nole je bio iskusan čovek, koji je odlično procenjivao žene. Sećam se da sam jednom povela sa sobom poznatu koleginicu, koja je htela da uzme pesmu od njega. U restoranu je nju odmah ponudio konjakom, a kad sam poželela i ja da im se pridružim i naručim čašicu alkohola, samo je odmahnuo rukom i rekao da je za mene – sok od borovnice. Nas dvoje smo bili drugari, poveravao mi je privatne i poslovne tajne. Nikada nisam to zloupotrebila. Nije bio lak za saradnju, imao je svoje bubice, ali mi smo sve to s lakoćom umeli da prebrodimo. Pamtiću uvek onaj njegov dečački izraz lica, široki osmeh, vesele oči. Kad god bismo se sreli, tupnuo je nogama o zemlju i izgovorio: "Ljubi ga majka!"
|
Naučila se pameti
|
