Pogibija vojvode Ilije

Sudbina mnogih generacija: Boj Crnogoraca s Turcima

Turci su, naravno, veoma pažljivo pratili šta se zbiva na Cetinju, dobro motrili na svaki korak, na svaki potez samozvanog crnogorskog vladara i tvrdo verovali da je u pitanju neka ruska ujdurma i podvala, a ni Mlecima, kao ni samoj Rusiji, nije se mnogo dopadao meteorski uspon i uticaj Šćepana Malog.
A kad je bosanski vezir Sulejman-paša, 1768. godine, po naređenju sultana i uz pomoć i podršku jakih turskih odreda od Podgorice i Skadra, preduzeo pohod na Crnu Goru, sličan onom koji je 54 godine ranije preduzeo čuveni Numan-paša Ćuprilić, i kada u sukobu sa Šćepanom Malim i njegovim podanicima na Čevu i u Katunskoj nahiji, ne samo što nije uhvatio prkosnog samozvanca, nego je doživeo i težak vojnički poraz, Turci su shvatili da je to mnogo ozbiljnija priča.
Umesto novih rizičnih i neizvesnih vojnih akcija i pohoda na crnogorske gudure, Carigrad je pribegao novoj, bezbolnijoj i oprobanoj taktici. Skadarski vezir Mehmed-paša Bušatlija je dobio zadatak da razdriješi kesu i ne žali blaga dok ne nađe onoga ko će ukloniti Šćepana Malog bez kapi njihove prolivene krvi i razbiti crnogorsko-brđansko jedinstvo. Inače, još pre toga, i Mleci su pokušali da uklone Šćepana Malog, ali je njihov pokušaj da ga otruju propao.

Sluga mu odrubio glavu
I kako sve ima svoju cenu, našao se, ipak, ko će za novac dići ruku i na popularnog crnogorskog gospodara. Učinio je to njegov sluga koji ga je zaklao na spavanju, odrubio mu glavu i s njom pobegao na muštuluk u Skadar, gde ga je vezir bogato nagradio. (Stefan Mitrov Ljubiša veli da je to učinio dok je brijao "cara" i da mu je samo britvom prerezao "letnjak" – grkljan, a Sima Milutinović Sarajlija kaže da ga je Grk, pošto je dobro znao "svaku njegovu slabost i štrbinu", pa i da voli da pije, prvo napio i uspavao, a onda ga u snu zaklao).

Dr Rastislav V. Petrović je pronašao i u svoju knjigu "Šćepan Mali – zagonetka je rešena" uneo zapis Jurija Vladimiroviča Dolgorukova, već spominjanog ruskog diplomate i izaslanika carice Katarine Druge u Crnoj Gori, o pogubljenju Šćepana Malog:

Zapis Dolgorukova
– Ovde mogu da spomenem tragičan kraj ovog preduzimljivog čoveka i prirodno nadarenog lutalice – piše Dolgorukov. – Kad se Šćepan Mali vratio u brda sa barutom, kojeg sam mu ostavio, odlučio je da minira put što je vodio iz turske teritorije, ali pošto je bio loš miner, barutom je sebi izgoreo oči. Postavši slep, uvek se zatvarao u manastirsku ćeliju i nikoga kod sebe nije puštao. U to vreme, kad smo mi bili u arhipelagu (odnosi se na rusku flotu koja je bila u Jadranskom moru naspram Crne Gore – prim. B.S), skadarski paša, živeći u strahu da naša flota ne poseti Crnu Goru, obelodanio je nagradu za glavu Šćepana Malog.

Ta objava nije stigla do Crnogoraca… Njih je pretekao neki Grk, koji je živeo u Skadru, a kojeg je često tukao i zlostavljao jedan Turčin – pašin miljenik. Pošao je kod paše i rekao mu da bi hteo da zasluži nagradu, ali ako se pojavi kod Šćepana Malog bez ubedljivog razloga, on ga neće pustiti kod sebe. Zbog toga je predložio paši da u Skadru prvo napravi neki prestup, a zatim da pobegne u Crnu Goru, gde će ga prihvatiti Šćepan Mali. Paša ga je upitao kakav prestup želi da napravi. Grk je odgovorio: ‘Dozvolite mi da ubijem vašeg miljenika.’ Paša je na to pristao bez pogovora. Kad je Grk sreo pašinog favorita (miljenika) namerno mu nije ukazao onu čast na koju je ovaj bio navikao. Turčin ga je zbog toga udario. Grk je to očekivao i odmah je izvadio pištolj i ubio ga, a zatim je bez zadržavanja pobegao u Crnu Goru, gde se već o njemu i njegovom delu proneo glas. Šćepan Mali je pozvao Grka kod sebe, ispitao ga o svemu i obradovao se što je u njemu našao pouzdanog čoveka, koji će mu zbog svog položaja, morati biti veran. Naredio mu je da uvek bude pored njega. Čak se i noću sa njim zatvarao u manastirsku ćeliju. Stekavši takvo Šćepanovo poverenje, Grk je jedne večeri zaspalom slepcu odrezao glavu, zatim ju je zavio i izašao. Zatvarajući za sobom vrata, rekao je kaluđeru da ga je Šćepan Mali poslao sa porukom i da do njegovog povratka nema niko prava da ulazi unutra. Čekali su ga veoma dugo i na kraju kad su se odlučili da razvale vrata, našli su Šćepana Malog bez glave. Grk koji je odneo tu glavu paši, dobio je obećanu nagradu…

Omekšaše i prevariše se
Nekako baš u to vreme kad je ubijen Šćepan Mali, opaki skadarski vezir Mehmed-paša Bušatlija poradio je i o glavi veoma uticajnog kučkog vojvode Ilije za kojeg su nesumnjivo znali da je u stalnoj vezi i dosluhu i sa Cetinjem na jednoj i sa Rusijom na drugoj strani. Znali su da je on stožer kučkog jedinstva i inspirator stalnih prepada i napada na turske karavane i turske katune, da se i ne govori o drugim vidovima otpora i odbijanja da plate makar i minimalni harač.
Znali su, isto tako, da Kuči dobijaju novčanu pomoć iz Rusije i u jednom trenutku su zatražili da im, umesto harača, predaju taj novac, ako misle da se uspostavi mir i da im otvore pazare i omoguće slobodno kretanje:

Manastir Maine

– Kuči su se tome iskanju rugali u prvinu – piše Marko Miljanov – no pošto im Turci obećaše da će im sve njino povratit što su imali u Zetu i Nahiju Šabanagića, a vojvoda Ilija da će sudit Turcima i rišćanima ka što mu je i otac sudio, i da će car sve Kučima oprostiti tek da se odbiju od Rusije i Mljetaka – Kuči počnu mečit (mekšati) i govorit vojvodi Iliji da bi dobro bilo primit ovakvu ponudu. ‘Naš je narod iznemoga u svačemu, a najviše što smo bez džebane, a Bog je visoko, a Rusija daleko i ne može ni pomoć."
Vojvoda Ilija, međutim, nije verovao Turcima, ali je uzaludu Kučima govorio da je sve tursko prevara i da ništa od obećanog neće dobiti. Kuči su gotovo silom uzeli pare od "blagajnika" Toma Jovova i prisilili vojvodu da ih nosi veziru.

Posjekoše vojvodu i popa
– I tako su otišli više Dinoše – piše Marko Miljanov – i tu se namjestili, a vojvoda Ilija, Tomo Jovov i pop Pavić pošli su na sastanak k Turcima u crkvu dinošku, a od turske strane došli su na sastanak Juso Mecin Krnjić iz Podgorice i Usein Dan Karagača iz Skadra.
– Vojvoda i pop nijesu imali oružja – opisuje dalje taj krvavi sastanak Marko Miljanov – a Tomo je ima. Kad su sjeli u crkvu, reku Turci Tomu, od koga su se bojali, da izide pred crkvu da nešto vidi. Tomo se prevari i izide, a oni zatvore vrata za njim ne bojeći se, jer su prije toga ukrili na blizu tursku vojsku kako će im odma doć da im pomogne. Tu posjekoše vojvodu Iliju i popa Pavića, a Tomo uteče među Kuče. Onda se Kuči i Turci pobiju, i pogibe još ljudi, ali Kuči se žalosni i s crnijem srcem i obrazom iz tog boja vratiše bez ikakve zabjele od osvete…