Nešto novo u Parizu, a dobro, mnogo dobro, što znači da se zemljaci okupe istovremeno oko izložbe arhitektonskih projekata, nacrta modnih šalova, umetničkih akvarela, poetskih nadigravanja, dečjih recitacija i pevanja, uz gurmanluk sa posnim i mrsnim pasuljem.
dejni tvorac, reditelj i glavni realizator ovog višečasovnog zbivanja je Nikola Šuica, novi predsednik odbora SKPD Prosvjeta u Parizu. Mesto događanja bilo je parisko predgrađe Obervilije i društvene prostorije braće Adamović, uz naglašavanje da je stariji brat Rade osnivač i tokom proteklih godina čelnik ovog udruženja dijasporskih kulturnjaka.
Nadimak Nikole Šuice (80) je De vic, dakle, kozer je i šaljivčina, pa i kroz svaku svoju aktivnost provuče vedro raspoloženje. “Raduj se”, njegova je deviza, obavezno protkana učenjem i nekim novim saznanjem.
Za ovo Prosvjetino okupljanje Nikola je izabrao naslov Kafe teatar, a kafe – ni na vidiku. Događaj je najavio sa “kultura i zabava, znači duh i trbuh”, naglasio “potrebni pomoćnici, javite se”, a radnje podelio u tri čina: prvi kroz dečju predstavu (na pozivnici je dodao “za gospođe mame: dobrodošlo je pola pleha pita ili kolača”), nastavak je drugarsko veče sa seniorima koje je startovalo humoreskom “Hleb i pivo”, dok je posle obilne klope finiš dodeljen tomboli.
Verujte na reč, bilo je – super!
Ne zna se koliko je upornosti uložila nastavnica Ljiljana Simić, ali je rezultat bio za petice. Njeni đaci su žive lutke, lepi i bez greške verglaju, čak i složno otpevaju “Pevam danju, pevam noću”, podsetivši na Zdravka Čolića i stihove Branka Radičevića.
Bilo je tu i “Čuvaj jezik srpskih velikana” i “Materina maza”, a oduševljenje je pratio kviz, kad je čika Nikola startovao pitanjem: Koliko slova ima azbuka?, sve se ruke izdužile do plafona, isto nastavile do finiša sa dečjim igrama, cikom, vriskom i kolačima.
Smišljajući program za odrasle, Šuica nije dozvolio prazan hod, pa su prisutni odgledali izložbu projekata našeg pariskog arhitekte Tome Garevskog, plakati-reprodukcije po kojim je slavna modna kuća Hermes radila damske marame su majstorstvo slikara Ljubomira Milinkova, a akvarelima arh. Gordane Krajinović ovekovečeni su krajevi u koje je poslovno putovala i umesto foto-aparatom “pamtila” ih vodenim bojama.
Golemi lonac pasulja spremljenog po šabačkom receptu doneli su Jasmina i Dragan Marinković.
U ovoj večeri kulture, poezija je krenula zdravicom Nikole Šuice kroz koju je život opisao “susretima što teku kao reka, sve do mora gde se ulivaju u beskraj”.
– A mi ovde spajamo zadovoljstvo i duh. Dignimo čaše, životu se zahvalimo!
Stihovi o patrijarhu Pavlu
Porodicu Brzulović predvodila je osmogodišnja Lena, Đorđe Konjiković se potvrdio kao jedan od naših dijasporskih autoriteta. Cele večeri oko svake sitnice “skakutali” su braća Rade i Marinko Adamović, desna ruka im je bila Danica Trbović.
Slikarka Ljilja Pavlović Dier dovela je supruga, voli Francuz Srbe. Milinko Spasojević se nametnuo kao vrsni recitator, a kako ga ima, sa zakašnjenjem je izgovorio: “Hvata me bojazan, da ne postanem gojazan.” Slobodan Slavković je svoje stihove posvetio patrijarhu Pavlu.
Otegao se fajront
Lakoću ovog Prosvjetinog druženja pogurali su i stihovi: “Reče da sam vitka kao breza i među nama stvorila se veza”, a top večeri bila je tombola u kojoj svakoj karti pripada dobitak i to u režiji De vic Šuice, koji saopšti:
– Fajront – prema raspoloženju!
E, otegao se fajront, čak se i novi dan primakao.
