Udruženje Bečke poete je nedavno organizovalo umetničko veče na kojem su se okupili ljubitelji pisane reči. Ovog puta ih je bilo nešto manje zbog poštovanja svih epidemioloških mera, a govoreni su stihove kojima se slavi ljubav, ulepšali dane koje opterećuju sumorni podaci o korona virusu.
Pesnici iz svih krajeva sveta, poreklom iz Srbije i sa prostora bivše Jugoslavije poslali su pesme na temu koja je ranije objavljena – “Most ljubavi”, a stihove su sa zadovoljstvom čitale njihove kolege.
Jedna od pesama stigla je čak iz sa dalekog Novog Zelanda, od Milovana Aksentijevića, koji je već izdao nekoliko zbirki pesama. U pesmi “Most” posebno se izdvajaju stihovi koji dotiču dušu svakog našeg čoveka u matici i rasejanju:
“Sagradiću most od sreće, gde će srpski barjak da se vije, da poveže sve nas Srbe od Zelanda do Srbije! U temelje moga mosta, što će biti blizu svima, ugradiću svega dosta, preliću ga stihovima!”
Aksentijevićeve stihove čitala je Zorica Mitić, koja je kasnije pročitala i svoje pesme iz nove, četvrte zbirke.
Na temu “Most ljubavi”, emocije prema rodnom kraju u stihove je pretočio i novinar i pesnik Senahid Nezirović iz Lukavca u BiH, dobitnik brojnih književnih nagrada za esej, poeziju i prozu. Njegova poema, “Na Principovom mostu”, koju je pročitala prof. Žana Popović, setno je odvela sve prisutne u prošlost:
Jedan od radova stigao je iz Srbije, iz Bele Crkve, a poslao ga je Radosav Krisan, koji je već bio gost Bečkih poeta i posvetio klubu nekoliko pesama, pa nije iznenađenje što je sunarodnike u Beču obradovao još jednom pesmom. Njegov “Most ljubavi” pročitala je Katarina Marković:
Kasnije su čitani i stihovi Mirel Tomas i Zorice Mitić, a pesmu “Tebi” Hermana Stjepana, preminulog pesnika iz dijaspore, recitovao je Milinko Ametović Beganović bivši član uprave Bečkih poeta, a sada čelnik udruženja Gastarbajteri.
Premijera
Nekima je ovo bila premijera u čitanju svojih radova, pa je Sandra Balmaš predstavila pesmu “Tebi čije ime ne spominjem”. Slađan Mandić je odabrao “Voleo sam te kao nijednu”.
Tokom večeri, uživalo se i uz poeziju naših velikana pa je “Čežnju” Jovana Dučića pročitao Vojislav Besedić, dok su kroz recitaciju Andreja Đurišića isplivale emocije iz pesme Miroslava Antića “Pesma za nas dvoje”.
