Simeon Zlatev Mone i Goran Hadži Iljoski Čajka iz Tetova o kojima su "Vesti" svojevremeno pisale, i dalje sa nestrpljenjem čekaju da budu upisani u Ginisovu knjigu rekorda. Mone za svoj najmanji etnološki muzej na svetu, a Čajka za podvig – da i pred Ginisovim sudijama vezanih očiju na motoru izvozi deo autoputa od Tetova do Gostivara.
Muzej Simeona Zlateva Moneta se nalazi pet kilometara severozapadno od Tetova, na jugu Makedonije, u selu Džepčište podno Šar-planine. Ima svega 7,2 kvadratna metra, a njegov vlasnik, arhitekta, kolekcioner i zaljubljenik u stare predmete, za tridesetak godina prikupio je više od 2.000 vrednih etnoloških eksponata koji datiraju od 8. i 5. veka pre naše ere, pa sve do početka prošlog veka.
O postojanju najmanjeg muzeja Mone je informisao i englesku kraljicu Elizabetu II iz čije Palate je dobio odgovor i podršku, ali mu nije jasno zašto odgovor od Ginisa čeka više od deset godina.
– Još 12. decembra 2004. godine sam aplicirao za Ginisovu knjigu rekorda. Poslao sam im i 10,5 kilograma dokaznog materijala, ali do danas nemam odgovor. Ne znam zašto. Ili sam već ušao u knjigu rekorda, a nisu me obavestili, ili je nešto drugo u pitanju. Zaista mi nije jasno – kaže Mone.
Japanci
Mone je u početku otvarao muzej samo za prijatelje, a kasnije i za javnost. Sada u selo Džepčište dolaze ljudi iz celog sveta, pa čak i iz Japana.
– Ja sam moju zamišljenu misiju ispunio, jer je kroz muzej do sada prošlo 15.000 posetilaca iz Makedonije i inostranstva. Ako se zna da muzej radi samo leti i da u njega u jednom trenutku može da uđe i stane samo jedan čovek, onda je ta brojka impozantna – veli Mone.
Kada se ulazi u dvorište vikendice porodice Zlatev, gde se u jednoj prostoriji nalaze svi eksponati, stiče se utisak kao da se ulazi u pravi muzej. Lepo uređeno dvorište podseća na lapidarijum. U njemu je smešteno nekoliko velikih zemljanih pitosa i ćupova koji su nekada služili za čuvanje žita i salamurenje mesa. I unutra je sve sređeno kao "pod konac", a muzej zadovoljava sve standarde ovakvih institucija – prostor za restauraciju i evidenciju eksponata, depo i izložbenu galeriju.
Na krcatim policama i vitrinama naređani su predmeti od porcelana i stakla, razni štembilji i pečati. Ipak, Mone kaže da mu je najdraža čaša iz 1937. godine na kojoj je izgraviran lik porodice Karađorđević. Nju čuva na posebnom mestu.
– Najmanji eksponat je gumena loptica manja od jednog centimetra. Ona je služila kao "glasački listić" u prvoj polovini prošlog veka s kojom se glasalo za monarhiju Jugoslaviju. Najveći eksponat je bakarna sofra prečnika jednog metra, a najteži je ručna kamena vodenica za mlevenje žita – kaže Mone.
Titov vrh
Goran Hadži Iljoski Čajka za upis u Ginisovu knjigu rekorda čeka svega tri godine. Ovaj čovek "sa druge strane straha", večiti avanturista, tragač za uzbuđenjima i neustrašivi ekstremni sportista, prvo se s motorom popeo na najviši vrh Šar-planine – Titov vrh, a potom je to uradio i s automobilom.
Milenko Milo Rakočević
Pobeđivao je na brojnim auto-moto trkama širom nekadašnje Jugoslavije. Kada je nestala zajednička država, počeo je da se bavi ekstremnim auto-moto sportovima. Od tada je postigao desetak podviga koje na Balkanu još niko nije uradio. Osim obaranja brzinskih rekorda, s motorom je čak devet puta, i to vezanih očiju, vozio relaciju autoputa od Tetova do Gostivara dugu 17 kilometara i 900 metara, a to namerava da to overi i pred Ginisovom komisijom. Ranije to nije mogao zbog teže povrede, a sada očekuje da će predstavnici Ginisa njegove vozačke sposobnosti videti ove jeseni.
– Povreda je trajala duže, a dok sam je sanirao prošlo je više od godinu dana. Za to vreme nisam bio sposoban da vozim. Sada je sve u najboljem redu, dobro se osećam i ponovo ću aplicirati da bi na jesen došli predstavnici Ginisa, i tvrdim da ću uspeti da se upišem u knjigu rekorda – ubeđen je Goran Hadži Iljoski Čajka.
Starine
Knjiga utisaka |