Mone za svoj najmanji etnološki muzej na svetu, a Čajka za podvig – da i pred Ginisovim sudijama vezanih očiju na motoru izvozi deo autoputa od Tetova do Gostivara.
Muzej Simeona Zlateva Moneta se nalazi pet kilometara severozapadno od Tetova, na jugu Makedonije, u selu Džepčište podno Šar-planine. Ima svega 7,2 kvadratna metra, a njegov vlasnik, arhitekta, kolekcioner i zaljubljenik u stare predmete, za tridesetak godina prikupio je više od 2.000 vrednih etnoloških eksponata koji datiraju od 8. i 5. veka pre naše ere, pa sve do početka prošlog veka.
O postojanju najmanjeg muzeja Mone je informisao i englesku kraljicu Elizabetu II iz čije Palate je dobio odgovor i podršku, ali mu nije jasno zašto odgovor od Ginisa čeka više od deset godina.
– Još 12. decembra 2004. godine sam aplicirao za Ginisovu knjigu rekorda. Poslao sam im i 10,5 kilograma dokaznog materijala, ali do danas nemam odgovor. Ne znam zašto. Ili sam već ušao u knjigu rekorda, a nisu me obavestili, ili je nešto drugo u pitanju. Zaista mi nije jasno – kaže Mone.
Japanci
Mone je u početku otvarao muzej samo za prijatelje, a kasnije i za javnost. Sada u selo Džepčište dolaze ljudi iz celog sveta, pa čak i iz Japana.
Knjiga utisakaNa izlazu se nalazi i knjiga utisaka. U nju se upisalo nekoliko hiljada posetilaca, političara, diplomata, kulturnih radnika i stranih delegacija. |
– Ja sam moju zamišljenu misiju ispunio, jer je kroz muzej do sada prošlo 15.000 posetilaca iz Makedonije i inostranstva. Ako se zna da muzej radi samo leti i da u njega u jednom trenutku može da uđe i stane samo jedan čovek, onda je ta brojka impozantna – veli Mone.
Kada se ulazi u dvorište vikendice porodice Zlatev, gde se u jednoj prostoriji nalaze svi eksponati, stiče se utisak kao da se ulazi u pravi muzej. Lepo uređeno dvorište podseća na lapidarijum. U njemu je smešteno nekoliko velikih zemljanih pitosa i ćupova koji su nekada služili za čuvanje žita i salamurenje mesa. I unutra je sve sređeno kao "pod konac", a muzej zadovoljava sve standarde ovakvih institucija – prostor za restauraciju i evidenciju eksponata, depo i izložbenu galeriju.
Na krcatim policama i vitrinama naređani su predmeti od porcelana i stakla, razni štembilji i pečati. Ipak, Mone kaže da mu je najdraža čaša iz 1937. godine na kojoj je izgraviran lik porodice Karađorđević. Nju čuva na posebnom mestu.
StarineU najmanjem muzeju na svetu se nalaze brojne stare knjige i pribor za pisanje, monete i banknote koje su bile u upotrebi kroz vekove, novčanici, ženski i muški nakit i druge skupocenosti poput srebrnih pafti, broševa, minđuša, krstova, ordenja, medalja… Tu su i autentične diplome i esnafski sertifikati koji svedoče o počecima manufakturne proizvodnje u Makedoniji, a odmah ispod njih su smešteni arheološki predmeti – prsteni, alati i oruđa iz rane antike do kasnog srednjeg veka. |
– Najmanji eksponat je gumena loptica manja od jednog centimetra. Ona je služila kao "glasački listić" u prvoj polovini prošlog veka s kojom se glasalo za monarhiju Jugoslaviju. Najveći eksponat je bakarna sofra prečnika jednog metra, a najteži je ručna kamena vodenica za mlevenje žita – kaže Mone.
Titov vrh
Goran Hadži Iljoski Čajka za upis u Ginisovu knjigu rekorda čeka svega tri godine. Ovaj čovek "sa druge strane straha", večiti avanturista, tragač za uzbuđenjima i neustrašivi ekstremni sportista, prvo se s motorom popeo na najviši vrh Šar-planine .
– Titov vrh, a potom je to uradio i s automobilom.
Milenko Milo Rakočević
Pobeđivao je na brojnim auto-moto trkama širom nekadašnje Jugoslavije. Kada je nestala zajednička država, počeo je da se bavi ekstremnim auto-moto sportovima. Od tada je postigao desetak podviga koje na Balkanu još niko nije uradio. Osim obaranja brzinskih rekorda, s motorom je čak devet puta, i to vezanih očiju, vozio relaciju autoputa od Tetova do Gostivara dugu 17 kilometara i 900 metara, a to namerava da to overi i pred Ginisovom komisijom. Ranije to nije mogao zbog teže povrede, a sada očekuje da će predstavnici Ginisa njegove vozačke sposobnosti videti ove jeseni.
– Povreda je trajala duže, a dok sam je sanirao prošlo je više od godinu dana. Za to vreme nisam bio sposoban da vozim. Sada je sve u najboljem redu, dobro se osećam i ponovo ću aplicirati da bi na jesen došli predstavnici Ginisa, i tvrdim da ću uspeti da se upišem u knjigu rekorda – ubeđen je Goran Hadži Iljoski Čajka.
