Mada su već godinama štićenici Humanitarnog mosta “Vesti” i stipendisti naših čitalaca iz daleke Australije, svaka pomoć đacima-pešacima Mariji Mari Milanović sa Rogozne, Nikoli Petronijeviću sa Golije i Katarini Sinadinović sa severa Kosova iznova donosi radost u njihove siromašne domove i omogućuje im da, i u planinskoj zabiti, u nemaštini i bespuću, pešačeći po kiši i snegu, nastave školovanje, lakše prevaljuju kilometre, budu dobri đaci i jednoga dana postanu školovani i dobri ljudi.
Dobre duše
Radovalo se ovo troje siromašnih đaka-pešaka i prvih dana ovog novembra, Marija i Katarina novim stipendijama iz Australije, Nikola Petronijević pomoći koja mu je stigla iz Holandije.
Sa 200 dolara Maru je još jednom obradovao dobri Marko iz Sidneja, donaciju od 100 evra Nikoli je poslao anonimni dobrotvor iz Roterdama, Katarini je uručeno novih 120 dolara, pomoć plemenitog O.V, takođe iz Sidneja.
Siromašna Marija Milanović živi u zabitom selu Žunjevići na Rogozni, pohađa šesti razred osnovne škole i svakodnevno pešači desetak kilometara do škole u selu Lukare. Dobar je đak. Duže od decenije štićenik je našeg Humanitarnog mosta.
– Mnogo nam znači pomoć koju nam poslednjih godina redovno šalje dobrotvor Marko iz Sidneja. Živimo u trošnoj kućici, bez kupatila i sa zemljanim podom i jedva opstajemo na opusteloj planini, jer tata Milan i mama Eva u bespuću i daleko od grada nemaju nikakvog posla, niti mogućnosti da zarade neki dinar – priča Marija i ističe da su čitaoci “Vesti” svojevremeno spasli nju i njenu porodicu kupivši im kravu, kozu, konja, zaprežna kola, motorno testere, frižider, televizor.
– Puno nam znači pomoć koju nam redovno šalje dobri Marko iz Sidneja, meni za školovanje, mojim roditeljima za kupovinu brašna i drugih namirnica i opstanak u
zabitom Žunjeviću gde su, kao i na celoj Rogozni, ostali samo starci i tek po koji mlađi čovek. Da nije bilo dobrih ljudi, posebno čitalaca “Vesti”, koji su uz nas duže od decenije. Ja sigurno na bih nastavila školovanje. Marku iz Sidneja i njegovoj porodici dugujemo zahvalnost do kraja života i šaljemo im velike pozdrave – poručuje Mala Mara sa Rogozne.
Za razliku od Marije, koja ima redovnu stipendiju, Nikola Petronijević, đak-pešak iz sela Joše na Goliji, pomoć dobija samo povremeno, uglavnom od naših čitalaca iz Švajcarske i Australije, ali mu i ona mnogo znači, jer mu omogućuje da se školuje. On ima samo bolesnog oca Milovana, siromaška koji ne može mnogo da mu pomogne, pa mu je svaki dinar zlata vredan. Dobri ljudi su mu sagradili i opremili kuću i omogućili mu da, nakon višegodišnjeg napornog pešačenja, u Kragujevcu upiše srednju tehničku školu i dobije jeftini đački dom. U junu iduće godine Nikola će završti četvrti razred.
Dobar varilac
– Otac je ostao sam na planini, jedva čekam da ponovo budemo zajedno, da mu umesim i ispečem hleb, skuvam mleko i operem sudove. Nakon što sam kao dete izgubio majku, sve to sam od malih nogu morao da radim. Hvala puno anonimnom dobrotvoru iz Holandije. Donacija od 100 evra koju mi je poslao pomoći će mi da lakše dođem do diplome mašinskog tehničara. Bog neka ga čuva. Hvala i drugim dobrotvorima koji mi pomažu od malih nogu. Želja mi je da postanem dobar varilac i da gradim brodove i podmornice – ističe ovaj siromašni mališan sa Golije.
Stipendiju od 120 australijskih dolara, koju joj redovno šalje dobrotvor O.V. iz Sidneja, dobila je i Katarina Sinadinović, učenica šestog razreda osnovne škole iz Zubinog Potoka na severu Kosova. Nakon smrti oca Mirka, Katarina teško živi sa majkom Aleksandrom i bratom Lazarom. Dobri ljudi iz ovog kraja i naši čitaoci grade im kuću u Zubinom Potoku, a dobrotvor O.V. pomaže da se Katarina školuje.
Majka ne radi
– Svaka pomoć nam je zlata vredna, jer majka ne radi, a samo za kiriju mesečno moramo da obezbedimo 200 evra. Nije lako bez ikakvih primanja školovati dvoje dece. Hvala puno dobrotvoru O.V, želimo mu dobro zdravlje i svaku sreću u životu. Odužiću se peticama i dobrim učenjem – ističe Katarina koja je za sada odlična učenica.
Zavejano selo
Porodica Ganić iz Kopenhagena poslala je 100 evra Eneli Baltić Paunović, samohranoj majci koja u zabitom selu Ursule kod Sjenice sama izdržava i školuje petoro mališana. Nakon smrti supruga Željka, Enela i njena deca jedini su žitelji ovog udaljenog i zimi često zavejanog pešterskog sela u kome sami ne mogu da opstanu pa uz pomoć dobrih ljudi, iz ovog kraja i dijaspore, pokušavaju da na periferiji Sjenice sagrade kuću od pedesetak kvadrata. Donacija iz Danske pomoćiće im da se dobro utople za snegove i mrazeve koji tek dolaze.
