Organizatori večeri Rada i Rade Mićić, u saradnji sa Humanitarnim fondom "Stara Raška", nastavili su tako svoje višegodišnje angažovanje na prikupljanju sredstava za pomoć deci, starima i siromašnim porodicama na Kosovu.
|
Dečja molitva Na početku večeri prota Prvoslav Purić je blagoslovio skup, a Branko Dašić je govorio molitvu. "Dok god se bude čula dečja molitva sa Kosova, Kosovo je srpsko", rekao je otac Prvoslav. |
Po prvim informacijama, od prodaje ulaznica i donacija sakupljeno je oko 10.000 dolara, mada tačan iznos još nije utvrđen jer novčani prilozi neprestano pristižu.
Prepuna sala Srpskog centra u Misisagi pozdravila je sa radošću i ljubavlju male Dašiće, Martu i Branka, brata i sestricu iz kosovskog sela Brestovik kod Peći, počasne goste srpske zajednice u široj regiji Toronta.
Ovo dvoje mališana, povratnika u rodno selo nakon više godina duge izbegličke odiseje tokom koje su živeli u četiri grada u Srbiji, 15 dana planiranog boravka (u nedelju nisu mogli da krenu iz Toronta put Beča zbog poremećaja u avio-saobraćaju) i ove dane neplaniranog boravka u Kanadi, proveli su kod porodica Mićić, Lolić, Papić, Lazendić, Tubić, Stošić. Sa kanadskim drugovima igraju se i obilaze znamenitosti.
Male velike ljude Martu i Branka krase strpljivost i razboritost, kao da su bar deceniju stariji. Svu uskomešanost oko njih i to što su u centru pažnje podnose mirno. Branko kaže da mu je popularnost malo i dosadila, jer nikako ne može da se igra koliko bi želeo. Pitamo ga za utiske o Kanadi. Kaže: "Ovde niko nema vremena. To sam prvo primetio."
Lepo je njima kod drugara u Torontu, Misisagi i Okvilu, ali zaželeli su se i kuće, oca i majke, brata i sestre koji ih željno čekaju u Brestoviku. Vratiće se kad avioni ponovo polete, sa poklonima ne samo za njihovu sestru i brata, nego i za svo desetoro dece, koliko ih je trenutno u selu.
|
Ljudi velikog srca Naši ljudi iz Toronta i okoline ponovo su otvorili svoja srca, a svoj talenat, umeće i brojne sate volonterskog rada utkali su u zajedničku poruku ljubavi svom narodu na Kosovu. Svako je pomogao na svoj način. Treba izdvojiti Peđu Stojkovića, koji je platio jednu avionsku kartu malim Dašićima, Zorana Dabića, koji je pripremio posnu večeru, i sve majke, supruge i sestre koje su donele pite i kolače od čije prodaje su sakupljane donacije. |
Velika briga ovom mališanu, na čija je nejaka pleća život stavio ogroman teret straha, nesigurnosti, preterane ozbiljnosti i zrelosti je kako da četiri velike torbe odnese u rodno selo. Boji se da će mu ih oduzeti na pravim i administrativnim granicama koje valja preći, a kako drugarima u selu da ne odnese poklone iz Kanade?
U programu su učestvovali hor odraslih i dečji hor SKUD-a "Oplenac" pod dirigentskom palicom Irine Angelov-Mladenović, Dragana Jović iz Kičinera, koja je pevala prelepe stare kosovske pesme uz pratnju Ivana Radovanovića na harmonici, grupa dece: Aleksandra, Jovan, Lazar, Natalija, Dunja, Aleksa, Ana i drugi koji su pripremili "dečje bisere", odgovore dece na pitanja odraslih o ozbiljnim i "neozbiljnim" temama.
Iz Hamiltona je stigla pevačka grupa Folklornog ansambla "Kolo", koja je uz pratnju svog orkestra izvela nekoliko pesama i na taj način se pridružila ovoj akciji.
Svirao je bend "Fatamorgana" sa sjajnim džez obradama melodija sa juga Srbije, recitovao je Uroš Krtolina, pesnik Ilija Šaula sa suprugom je stigao iz Filadelfije i pročitao delove pripovetke Danila Marića "Patrijarhove cipele".
Članovi "Akademije srpske narodne igre" Miroslava – Bate Marčetića pevali su i igrali na veliko zadovoljstvo publike koja je sve učesnike u programu nagradila burnim aplauzom. Posle zvaničnog dela programa nastupio je orkestar "Boemi" sa solistima Desom Živanović i Ristom Risteskim.
Plemenit je cilj i razlog ovog okupljanja, veliki broj mališana, spremnost učesnika da svoj talenat i umeće stave u službu dobrobiti drugih, brojnost publike daju nadu da dok god Kosovo nije zaboravljeno, ono jeste srpsko.
