Parastososom poginulim i nestalim Srbima iz srebreničkih sela Biljače, Sase i Zalazje u ponedeljak je završena memorijalna manifestacija Petrovdanski dani kojom Srbi iz Podrinja svake godine obeležavaju stradanje 3.267 sunarodnika od 1992. do 1995. godine.
U razgovoru za “Vesti”, Branimir Kojić, predsednik organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice kaže da je Podrinje sa Srebrenicom, Bratuncem i okolnim mestima “dolina crnih marama, jauka i stradanja”.
Kako objašnjavate da ni ove godine poštu stradalim Srbima nije odao niko od predstavnika međunarodne zajednice?
– Tako je već 28 godina i to nas ne čudi. Rat na prostorima bivše Jugoslavije je i inicirala međunarodna bulumenta koja je tokom rata stalno pomagala muslimane na ovom delu BiH. Verujem da i ptice na grani znaju za dogovor između Bila Klintona i Alije Izetbegovića kojima je traženo da se žrtvuju muslimani kako bi međunarodne snage napale Srbe, jer su to i sami muslimani priznali. I nikom ništa, svetska javnost ne želi da zna tu istinu, kao što je i dalje gluva za stradanje Srba. Nikome ni tada, kao ni danas očigledno nije do istine.
Nedavno ste izjavili da svet ne želi da čuje za srpske patnje. Šta to Zapad prećutkuje?
– Zapad ni 26 godina od kraja rata ne želi da zna za logore u kojima su ubijani Srbi, ne želi da zna da je u Podrinju ubijeno 72 dece, ne želi da zna da su u prve dve godine rata, 1992. i 1993, muslimani bili odlučni da počine masovno čišćenje od Srba na ovim prostorima. To su u velikoj meri i učinili.
Da li je među udruženjima porodica stradalih, i Srba i Bošnjaka, bilo do sada razgovora ili predloga da se zajedno oda počast svim žrtvama?
– Bošnjački političari ali i njihova udruženja ne žele nikakav dogovor po pitanju zajedničkog odavanja pošte svima jer sve mora biti po njihovom. To podrazumeva da se u Srebrenici jula 1995. godine odigrao genocid i da je ovo dolina belih nišana. Ali, to nije istina. Ovo je dolina crnih marama. Ovo je dolina jauka i dolina stradanja. Imao sam priliku da budem na nekim seminarima gde kada sam ustao da govorim, nisam to mogao od predstavnica bošnjačkih udruženja iz Srebrenice. One se plaše da čuju istinu, jer ako se čuje istina onda će moguće prestati da pristižu ogromne donacije koje dobijaju od arapskog sveta i političara iz Federacije kojima one zapravo služe kao oružje protiv Republike Srpske i Srbije.
Skupština Srebrenice je početkom meseca izglasala Rezoluciju o stradanju Srba za koju muslimani nisu glasali. Šta je po Vama bio razlog?
– Rezolucija koju je donela SO Srebrenica je trebalo još davno da bude usvojena. Bilo je potrebno da se konačno jasno i nedvosmisleno kaže da smo mi Srbi stradalnički narod na ovim prostorima i da je naša istorija bila stradalnička i u Prvom i Drugom svetskom ratu. baš kao i u ovom poslednjem.
Da li su zbog ove Rezolucije pojačane međunacionalne tenzije u gradu?
– Bošnjački političari pokušavaju da podignu tenzije zbog ove rezolucije jer žele da se predstave kao žrtve i mislim da će ovu rezoluciju koristiti kao jedan od aduta da traže od visokog predstavnika da nametne zakon o zabrani negiranja genocida, što su već bošnjačka udruženja i počela.
Šta ukoliko odlazeći Visoki predstavnik ratifikuje taj zakon?
– Ukoliko Valentin Incko zaista bude ratifikovao taj zakon javno kažem da ću biti prvi koji će na svakom mestu govoriti istinu, a to je da nije bilo genocida nad Bošnjacima. A, ukoliko zbog tih mojih reči neko pokušao da me uhapsi mora da zna da će morati da pohapsi i sve porodice koje su u ratu izgubile najbliže, ali i sve slobodoumne i poštene Srbe iz celog sveta.
Srbi i dalje apostrofiraju Nasera Orića kao glavnog zločinca. Ipak, on je pravosnažno oslobođen i u Hagu, ali i pred Sudom BiH?
– Naser Orić će odgovarati pred božjim sudom ako ne na ovozemaljskom. On će za nas uvek biti krvnik, zločinac i monstrum jer ono što je on uradio ne može da uradi čovek. Imao sam priliku da prisustvujem izricanju njegove oslobađajuće presudu u Sudu BiH i to je jedan od najtežih momenata u mom životu. Smejao nam se u facu od samog našeg dolaska jer je znao da korumpirano pravosuđe BiH ne sme da ga osudi jer se plaše kriminalaca kao što je on. A kada je reč o njegovom suđenju u Hagu svakome je jasno kakva je to bila farsa. On je tamo morao biti oslobođen po svaku cenu da bi se Holandija oprala od svoje odgovornosti i umešanosti, ali i da bi Srbe optužili za nešto što nisu uradili. Znale su sudije u Hagu da je Naser Orić silovao, ubijao i svoje sunarodnike koji su sad sahranjeni u Potočarima, palio sela. Znali su oni odlično, kao i većina Bošnjaka da je tokom rata krao humanitarnu pomoć i kasnije je prodavao pa je tako jedan kilogram soli u Srebrenici prodavan za 100 nemačkih maraka.
Zbog zločina u Srebrenici Srbi su osuđeni na pet doživotnih i još 703 godina robije. Koliko ljudi je odgovaralo za ubistva Srba?
– Samo trojica Bošnjaka su osuđena za zločine nad Srbima i ukupno su dobili 22 godine zatvora. Više godina robije bi dobili da su opljačkali neku banku, ali sud BiH jednostavno ne želi da se bavi ubistvima srpske nejači, dece, žena i staraca…
Smeta i srpska zastava
Kako uopšte izgleda suživot u Srebrenici. Nedavno ste izjavili da ratni zločinci Armije BiH slobodno šetaju gradom?
– Suživot u Srebrenici nije lagan pogotovo za Srbe jer smo mi ovde osuđeni ukoliko samo izgovorimo slovo “s”. Ne smemo da pevamo rodoljubive pesme jer to nekoga vređa, ne smemo da pevamo pesme o Kosovu jer ih i one vređaju. Ne smemo da slavimo pobede naših sportista kao što se slavi u svim drugim gradovima ili državama. Smeta im i muzika kod crkve za vreme Badnjeg dana… Čak imamo sada i situaciju da matičar, koji je Bošnjak, ne želi da obavi venčanje pred crkvom dok se ne skloni srpska zastava jer kako kaže, to ga vređa. Valjda razmišlja da ako je već došao do crkve, ne mora da gleda i srpsku zastavu.
Razbijanje “zvanične verzije”
Može li Izveštaj međunarodne komisije na čelu sa Gideonom Grajfom da promeni “zvaničnu verziju” događaja u Srebrenici ili je ta priča već gotova?
– Što se tiče izveštaja međunarodne komisije mi se nadamo i želimo da verujemo da će ona doći do očiju, ušiju i razuma mnogih ljudi kojima se plasirala samo priča o navodnom genocidu i uz dobar rad naših institucija pogotovo na međunarodnom planu mislim da je moguće da ona ima dobar uticaj i da će razbiti narativ Bošnjaka o jednostranom stradanju.
