Poljski premijer Donald Tusk (57) je novi predsednik Evropske unije, pa je razumljiva potreba medija da predstave tog novajliju na vrhu briselske birokratske piramide. Istoričar po obrazovanju, počeo je politički angažman 90-th godina u poljskoj "Solidarnosti". Radio je sedam godina kao fizički radnik na građevini, a u politiku je ušao preko stranke desnog centra kao liberal. Premijer je postao 2007. godine i do sada je uspešno vodio Poljsku u uslovima svetske finansijske krize. Uzori su mu "ikone" doktrine neoliberalizma, Ronald Regan i Margaret Tačer. Ova ideološka opredeljenost objašnjava njegov evropski uspon, mnogo više nego strah od Moskve koji Tusk deli sa svim Poljacima. Tusk je tako u evropskom smislu veoma politički podoban što drugim rečima znači – bespogovorno zagovaranje neoliberalne ekonomske doktrine po kojoj se tržište samo organizuje, po kojoj centralne banke ne mogu da pozajmljuju novac državama već samo privatnim bankama koje zatim daju kredite državama po kamatama koje same odrede. Ovakva pravila moraju da ostanu na snazi po svaku cenu, makar svetom zavladala masovna beda u uslovima kada 85 najbogatijih pojedinaca na planeti raspolaže bogatstvom kojim raspolaže tri i po milijarde najsiromašnijih, odnosno polovina čovečanstva. To se zove proevropska orijentacija Donalda Tuska, koja je naročito hvaljena u Berlinu i to ne slučajno, jer nemačka vlada vodi politiku čiji je prioritet odbrana interesa finansijskih centara moći i banaka. Zauzvrat, ona dobija novac od privatnih banaka po veoma niskim kamatama.
Deda dezerter
Porodica Tusk pripada jezičkoj manjinskoj grupi u Poljskoj koja se zove Kašubi, čiji jezik pripada slovenskoj porodici, a govori ga ili samo razume oko 300 hiljada ljudi. Tuskovi potiču iz okoline Gdanjska (nemački Dancig). Navodno je Tuskov deda bio pripadnik Vermahta, ali u biografiji unuka piše da je deda posle četiri meseca "dezertirao i prešao u poljsku armiju".
