Neke bolesti su očigledne, ali neka stanja se razvijaju polako, pa ljudi obično ne primete da se bolest pojavila sve dok ne bude prekasno. Zbog toga je važno redovno odlaziti na preglede i obavestiti lekara čak i o malim promenama koje osećate. Evo na šta posebno treba obratiti pažnju.
Nizak nivo vitamina D – Iako možda nećete primetiti da se dešava nešto opasno, ako vam je nivo vitamina D duže vreme ispod 30 ng/ml, to može doprineti razvoju srčanih bolesti, dijabetesa, nekih vrsta raka, kao i multiple skleroze.
Vitamin D pomaže i u apsorpciji kalcijuma, pa manjak loše utiče i na vaše kosti. Nivoi niži od 20 ng/ml mogu se smatrati manjkom. Srećom, provera i nadoknada vitamina D su jednostavni. Ne bežite panično od sunca i vaše telo će stvoriti dovoljno vitamina D samo od sebe. Ako imate ozbiljan manjak, to možda treba da nadoknadite dodacima ishrane. Stanje ponovno proverite za nekoliko meseci.
Hipotireoza – Štitna žlezda reguliše metabolizam i niz ključnih sistema i procesa. Kod nedovoljno aktivne štitne žlezde ne proizvodi se dovoljno hormona (TSH) i telo ne funkcioniše kako treba. Simptomi hipotireoze, kao što su umor i netolerancija na hladnoću, lako se mogu prevideti jer su suptilni i mogu se pojavljivati postupno.
Usporena štitna žlezda može da dovede do gojenja, bolesti srca, visokog holesterola, neplodnosti, depresije i oštećenja nerava. Ako sumnjate na ovo stanje, proverite nivoe TSH u krvi. Na redovne preglede treba krenuti od 35. godine, a na kontrolu svakih pet godina.
Dijabetes tipa 2 – Ako vaše telo ne proizvodi dovoljno insulina koji razgrađuje glukozu, razvija se dijabetes. On se često javlja postupno jer se proizvodnja insulina u gušterači usporava.
"Možete imati dijabetes godinama, a da to ne znate", kaže doktor internista Melina Džampolis. Dijabetes može da ošteti oči, srce, bubrege i nervne završetke. Od aprila 2009. lekari najviše preporučuju test A1C, koji meri prosečni nivo glukoze u krvnim sudovima. Ako ste gojazni ili imate porodičnu istoriju dijabetesa pobrinite se da prvo testiranje obavite s 45 godina.
Povišen krvni pritisak/hipertenzija – Zbog starenja i rizika kao što su porodična istorija bolesti i prekomerna telesna težina, pritisak može da postane previsok. Eventualne komplikacije uključuju srčani udar, moždani udar i bolesti bubrega.
"Kao kardiolog znam da pacijenti mogu da imaju asimptomatske hipertenzije godinama pre dijagnoze", kaže doktor Melisa Kong i dodaje: "To naglašava važnost godišnjih sistematskih pregleda, čak i ako se osećate zdravo". Imajte na umu da je normalni pritisak oko 120/80 mmHg.
Visok holesterol – Bilo to zbog loše ishrane ili genetike, povišen nivo lošeg holesterola u krvi može da zapuši arterije, što dovodi do lošeg protoka krvi u vitalne organe, kao što su srce i mozak. Na kraju, to može da izazove srčani ili moždani udar. "Osim toga, visok nivo holesterola i hipertenzija su faktori rizika za bolesti srca, što ubija više žena nego sledeća tri uzroka smrti u kombinaciji", kež kardiolog Sara Koning.
Međutim, visoki nivoi holesterola ne mogu se osetiti. Zato treba odlaziti na rutinske preglede krvi. Ako je holesterol visok, lekar će vam verovatno preporučiti vežbe i promenu načina ishrane kao početno lečenje, a zatim vas poslati na kontrolni test. Kod opasnijih nivoa holesterola propisaće vam i lekove.
Fibromialgija – Fibromialgija je hronično stanje ili bolni sindrom koje karakteriše bol u mišića, ligamentima i tetivama, praćen umorom. Karakteristične su i određene tačke u telu koje su vrlo bolne na dodir. Većina ljudi oseća umeren do jak umor, ima smetnje pri spavanju, osetljivi su na dodir, svetlo i zvuk i imaju kognitivne smetnje.
Ali fibromialgiju je teško dijagnostifikovati jer ne postoji test za ovaj poremećaj. Lekari dolaze do dijagnoze isključujući druge moguće bolesti, tako da mogu da prođu godine pre nego što saznate u čemu je problem. Iako fibromialgija nije opasna po život, tu je trošak zbog nedovoljne efikasnosti i mentalni pritisak. Faktori rizika uključuju pojavu bolesti u porodici, prisutnost reumatskih bolesti ili zaraznih bolesti (Lajmska bolest), neki traumatski događaj, kao što je saobraćajna nesreća.
Anemija – Kako se broj crvenih krvnih zrnaca polako smanjuje, javljaju se suptilni simptomi, poput umora. Budući da crvena krvna zrnca prenose kiseonik, ovaj nedostatak kiseonika može da ošteti organe i poveća rizik za srčani udar.
Obavestite lekara ako ste često umorni, pogotovo ako imate teške menstruacije ili crevni poremećaj, poput Kronove bolesti ili celijakije. Doktor će proveriti krv i preporučiti terapiju.
