Sigolen Franše Depere Vujić u Parizu je priredila dve izložbe o Srbima u Velikom ratu, postavila spomen-ploču na spomenik Karađorđevića i otvoriće Muzej u Varnicama. Sigolen nije naša, a naša je više od mnogih drugih. Ponajbolje o tome svedoči njeno nasleđeno prezime Franše Depere, na koje je dodala Vujić. Dok joj oči svetlucaju, otkriva da su joj se istorija i ljubav nesvesno podvukli pod kožu, pa, em voli Srbiju, em voli svog Milana i njihovog sinčića Viktora (7), a i naši su je naprečac prihvatili.
Prvo u Kulturnom centru Srbije, potom u svečanoj sali pri sabornom hramu Sv. Save, Sigolen je rasprostrla svoje blago, fantastičnu zbirku požutelih fotografija i novina, izbledelih razglednica, patiniranih ordena, pomalo izlizanih plakata, vojničkih pisama natopljenih suzama ili verom u pobedu. Izvanredna zbirka koju je Sigolen prikupljala kao nekad devojčice salvete ili dečaci poštanske marke.
Ništa je nije moglo omesti i niko je nije mogao u njenoj misiji razuveriti. Ponosna na pradedu maršala Luja Franše Deperea osetila je da je upravo ona, iako najmlađa i najkrhkija, porodični izdanak koji treba da nastavi ono što je njen predak gradio početkom prošlog veka, dakle neraskidivo prijateljstvo francusko-srpskog naroda.
Obe izložbe koje je majstorski Sigolen prikupila i opremila, nose naslov "Srbija u Velikom ratu", a nose i puno emocija kroz podsećanja na veličanstveno herojstvo srpskog naroda i njenih vojnika.
– Sve sam ja ovo radila za mog muža i sina, koji to i zaslužuju. Suprug je Šumadinac iz Brusnice. Svako leto idemo u Srbiju. U Beogradu postoji restoran Franš, ispred je bista mog pradede maršala. Pitam ja njih imaju li suvenira, a kad su mi rekli da nemaju, ja sam im obećala poklon – kaže Sigolen Vujić i dodaje:
– Malo-pomalo i otvoriću muzej. Sada ga držim u kutijama, ispod kreveta.
Istina, Milan je u mnogo čemu predvodi, ali i Sigolen vojnički korača kada se nađe, eto, pod Ostrvicom.
– To je u blizini Rudnika. Ispod šumovite vulkanske kupe Ostrvica kupili smo teren, do njega se mora peške. Sve sam osmatrala, najviše selo Varnice koje se nalazi u podnožju Ostrvice, i odlučim da muzej bude tu – dodaje Sigolen, koja intenzivno uči srpski jezik.
– Eto, sad mogu sama da idem na pijacu. Volim ajvar, tamo na selu je bolji od onog kupovnog. Volim sveži sir. Ili, domaće sokove od šumskog voća. Pa, kiseli kupus. Uh! Naučila sam pasulj da pravim, nije teško. Uživam u piti od višanja, pravim je, ali ne uspe svaki put.
Kako je maršal Franše Depere bio inicijator podizanja spomenika kraljevima Karađorđević na ulasku u Bulonjsku šumu, to je, nakon upornih dvogodišnjih traženja dozvole, Sigolen uspela da, uz princezu Barbaru Karađorđević, šefa konzularnog odeljenja Nine Veličković i članova porodica Franše Depere i Vujić, 9. oktobra postavi i otkrije spomen-ploču, kao omaž vojnom partnerstvu maršala Franše Deperea i Aleksandra Karađorđevića.
I tako, od pradede do praunuke popločava se staza prijateljstva dva naroda.
|
Nosim slatko u Pariz
Sreća pod Rudnikom
Divim se snaji |
Na Sigoleninoj izložbi bila je Mirjana Todorović.
