Pošto nisu imali potomaka, ni veliku imovinu, muž i žena su se dogovorili da će svako imati obavezu na polovinu zajedničkih dugova. Muž će dobiti automobil, kompjuter i muzički stub, dok će njegova, uskoro bivša, žena dobiti nameštaj u stanu.
U sporazumu je, takođe, navedeno da će muž biti "zadužen za staranje nad K. dok će Betoven i S. pripasti ženi".
Sudije su u prvi mah pomislile da se sporazum odnosi na decu, ali su kasnije shvatili da se radi o kućnim ljubimcima. Rabinski sud je presudio da dok muž ne nađe sebi novo mesto za život, psi ostaju kod žene.
