Da bi Zapad priznao Krim kao rusko poluostrvo, u zapadnim zemljama će biti potrebna smena političkih elita, izjavio je poslanik Bundestaga iz stranke Alternativa za Nemačku Valdemar Gert.
On je naglasio da zapadne zemlje odbijaju da priznaju ruski status poluostrva, jer će u suprotnom morati da odustanu od planova širenja NATO-a na istok i priznaju poraz u svojoj vojno-političkoj doktrini.
– Čim u zapadnim zemljama bude smenjena vladajuća politička elita, uveren sam da će pitanje Krima biti skinuto, a volja Krimljana – priznata – rekao je poslanik.
Takođe je podsetio da je referendum održan u skladu sa međunarodnim pravom.
– Nije bilo nikakve aneksije ili okupacije Krima. Smatrati Krim anektiranom i okupiranom teritorijom je najobičnija politička spekulacija. Prilikom održavanja krimskog referenduma ispoštovane su sve procedure međunarodnog prava. Referendum je bio u potpunosti legitiman i ukoliko je neko i imao pitanja koliko je procenata bilo ‘za’ a koliko ‘protiv’, naknadni izbori su pokazali isti takav rezultat – istakao je Gert.
Političar smatra da ukrajinskim vlastima nije stalo do stanovnika poluostrva.
– Da Krimljane smatraju svojim narodom, ne bi im isključivali vodu, ukidali penzije, ne bi uvodili sankcije. Sve je to učinjeno kako bi se narod otuđio od kontinentalnog dela Ukrajine. Nema povratka za Krim, niti će ga biti – zaključio je poslanik.
Istovremeno, poslanik Državne dume iz Sevastopolja Dmitrij Belik smatra da priznanje Zapada nije najvažnije pitanje za stanovnike Sevastopolja i Krima.
– Ne verujem u mogućnost neke kardinalne promene u odnosu zapadnih elita prema našoj zemlji. Malo je verovatno otopljavanje odnosa pri novim politikama, jačanje saradnje i, možda, prijateljstvo. Nove elite će takođe manipulisati temom Krima kako bi izvukli od nas neke ustupke ili preferencije – istakao je poslanik.
On smatra da „svi državljani Rusije, od Krima do Kamčatke, veruju u razvoj naše zemlje, a ne u prijateljstvo sa Zapadom“. Kako je rekao, stanovnici poluostrva ne žele nečije priznanje, već lagodan život u svojoj državi“.
Ujedinjenje Krima sa Rusijom
Krim u utorak slavi sedmu godišnjicu referenduma kojim se obeležava ponovno ujedinjenje poluostrva sa Rusijom. Proslave se održavaju pod parolom „Krimsko proleće – sedam godina kod kuće“.
Krim se ujedinio s Rusijom posle referenduma koji je održan u martu 2014. godine nakon državnog udara u Ukrajini, na kom se većina stanovnika Republike Krim i Sevastopolja izjasnila za ulazak u sastav Rusije.
Ukrajina smatra Krim svojom teritorijom, ali privremeno okupiranom, dok su ruske vlasti više puta saopštavale da su se Krimljani demokratskim putem i u skladu sa međunarodnim pravom i statutom UN izjasnili za prisajedinjenje Rusiji. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je to pitanje zatvoreno.
