– Sa željom da ponudimo Vaskršnji koncert, a obeležavajući 125 godina postojanja hora, 100 godina Mokranjca i posebno ističući ime Branka Radičevića kojim se ponosimo i čije ime nosimo stigli smo u Kulturni centar Srbije – nabraja otac Branko, paroh saborne crkve u Nišu.
Srela brata i bratanice– Kakva radost! Srela sam u Parizu brata od tetke Gorana Vukića i bratanice Ivanu i Dianu. Znam ih kad su bile male. Evo mi priznaju da ovakve pesme ne znaju da pevaju, ali znaju Cecine – govori anđeoski sopran, solistkinja hora Marijana Radosavljević, poreklom iz Petrovca na Mlavi i diplomom Nišlijka. |
– Ovde je 55 članova hora starih od 20 do 70 godina, raznih zanimanja. Probe su nam tri puta nedeljno, dičimo se i stočlanim podmlatkom do 20 godina, naš su nepresušni izvor, a imamo i 50 članova folklora – navodi on.
U kolaž pevne muzike dirigent hora Sara Cincarević je ukomponovala ponajviše Mokranjca, a uz duhovno-molitvene pesme počev od "Oče naš" i sve do kraja (finiš je bio "Tamo daleko") na prisutne se kalemio osećaj blaženstva.
– Sada ćemo vam opisati naš rodni kraj – najavljuje dirigentkinja Sara, a iz publike poziva Branku da im se pridruži, bivšu članicu hora, danas žiteljke Pariza.
Na platnu se projektuju pejzaži rodne grude, hor peva: "Raslo drvo golemo" ili pošalicom: "U Budimu gradu, čudno čudo kažu, miš posejo proju…"
Amateri, a virtuozi– Hvala Kulturnom centru što je doveo amatere, a prave umetnike, koji dostojno brane ime koje nose – rekao je Nišlija Ninoslav Radulović, otac Nemanje, virtuoza na violini. |
– Razbudili su nam emocije, slušajući ih, čovek se osećao boljim, uzvišenijim – komentar je Slavice Petrović, direktorke Kulturnog centra Srbije.
Pijanista Jasmina Čotrić sažima:
|
Diriguje od 13. godine – Počela sam da dirigujem kao trinaestogodišnjakinja. Moj otac je sveštenik u Đakovici, tamo je bio mali crkveni hor, pa krenuh – otkriva dirigent Sara Cincarević. |
– Predivno!
– Nijedan instrument ne može da nadomesti ovakve divne glasove, što je dokaz da je glas najsavršeniji instrument. A kako hor dolazi iz Niša, još me više dirnulo njihovo volšebno pevanje i nisam mogla da zaustavim suze – izjavila je umetnica Sofija di Garofani.
I tako ostavi "Branko" Parizu sećanja, a i prepričavanja da u Nišu ima dobar hor, kojeg će narednih dana ugosititi Esen, Berlin, Himelstir i Štutgart. Stoga, Srbi, počujte ih!
