Lako je meni napisati da moramo paziti da ne ustajemo na levu nogu, odnosno da ne konzumiramo ono što nam se servira čim otvorimo oči, ali nije tako lako tu spoznaju primeniti u svakodnevnom životu.
“Po jutru se dan poznaje” je veoma moćna poslovica i nadasve tačna.
Početak dana
Ipak, ako baš moramo da vidimo šta se dešava ili da budem precizan, ono šta nam se servira, ostavite to za posle prve kafe, posle razgovora sa ukućanima…
Odložite koliko god možete to što čitate ujutro odnosno proveravate šta se dešava u svetu i kod nas. Znači važno je da dan počnete sa dobrim notama, a kada smo kod nota, možda je baš lagana muzika dobar način da krenete.
Dakle počnite dan s nečim lepim, a proveru šta se desilo u svetu preko noći, odložite nekoliko sati.
Kad ste odložili proveru šta se stvarno dešava, onda to uradite kako treba. Prelistajte novine, pogledajte naslove i to pre svega, ako ste u mogućnosti da platite, one koji se plaćaju.
Ove besplatne vesti su najopasnije jer, ako je nešto besplatno, a u stvari košta, onda znajte da to plaćamo svi, a da ni ne znamo kako plaćamo niti koliko.
Kod besplatnih stvari morate biti oprezni jer su ili najlepše ili najopasnije. Ako su neke vesti svuda oko nas i lako dostupne onda je reč o programiranju, a ne o objektivnom izveštavanju.
Neko to plaća, a taj neko može biti samo neko ko ima interesa da mi, konzumenti (dez)informacija verujemo u to šta nam se servira.
Ignorišite strašne naslove
Dakle, videli ste naslove, naravno oni su strašni, ne zna se koji je gori sve u cilju da zaokupi našu pažnju.
Da li je baš sve tako strašno možete proveriti tako da vidite šta se dešava na svetskim berzama. Vidite da li je došlo do nekog naglog pada ili porasta cene zlata, srebra nafte, kriptovaluta, lokalne berze, odnosa valuta i slično.
Ako tu ne vidite da se nešto značajno desilo onda budite sigurni da je vest manje bitna, nego ste u prvi mah pomislili.
Finansijska tržišta se smatraju “krvotokom sveta” i ako nešto nije u redu, finansijsko tržište značajno reaguje.
Ako reakcija na berzi nije značajna onda ni vest nije važna iako je možda u pitanju nešto bombastično, sa sve strašnim fotografijama.
Dobre i loše stvari se vežu
U svakom slučaju, ono na šta se fokusirate to će porasti pa tako i mi sa lošim vestima i pogrešnim informacijama.
Samim tim što jutro posvetimo lepim stvarima, događajima, dragim ljudima, nama će svima i dan biti lepši, jer će se lepe stvari nadovezivati na druge.
Ako počnemo dan sa vestima, a one su mahom loše, po logici stvari, čitav niz događanja u tom danu mora biti loš, negativan, neuspešan.
Optimizam je važan
Šta će se dalje dešavati u svetu je teško predviđati, ali jedno je sigurno, pre nego što bude bolje, naprosto mora biti gore.
Po mom mišljenju za to postoje minimalno dva razloga od kojih je prvi činjenica da mediji koji su svoje postojanje bazirali na vestima, naravno negativnim, u cilju da opravdaju svoje ekonomsko i svako drugo postojanje, naprosto moraju sudelovati u kreiranju kriza pa čak i ratova da bi imali svrhu postojanja.
Drugi razlog je metafizičke prirode. Naime sa te tačke gledanja sve što se dešava je rezultat svih misli i svih osećaja svih stanovnika planete Zemlje, presek.
Ono što zabrinjava jeste da je sve više ljudi koji u principu imaju negativnija razmišljanja i emocije, dok je sve manje optimističnijih i poletnijih osoba.
Da bismo mi, čitaoci “Vesti”, bili maksimalno pozitivni, optimistični, a da razumemo da se neke stvari trebaju ignorisati, neka posluži i anegdota iz nekih drugih vremena.
“Zamisli draga”, žali se muž ženi, “već šest dana ležim u štali kraj krave očekujući da se oteli i ništa?!”
“Kada tebe vidi pored sebe, sigurno misli da se već otelila”, zaključi mudro supruga.
