Nekadašnji đak Karlovačke gimnazije, svršeni student i doktorant Medicinskog fakulteta u Beogradu, dugogodišnji redovni profesor farmakologije Univerziteta Ilinoj u Čikagu, inostrani član SANU i pionir u istrazivanju fiziologije sna i postavljanju Adenozinske teorije sna, prof. dr Miodrag Radulovački bio je jedan od najpoštovanijih Srba u Americi. Ali, ne samo zbog vrhunskih profesionalnih dostignuća, već i zbog svoje plemenite i dobre naravi, zbog svoje pristupačnosti, skromnosti, druželjubivosti i vedrine.
Akademski vrhProfesor dr Miodrag Radulovački pripadao je akademskom vrhu Amerike. Završio je u Beogradu Medicinski fakultet, a skoro celu svoju karijeru kao profesor farmakologije i naučnik na čuvenom čikaškom Univerzitetu Ilinoj. Sa kolegom dr Dejvidom Karlijem izumeo je nekoliko terapija za apneu (problem u disanju u toku spavanja). Kao rezultat tog rada 2010. godine proglašen je "pronalazačem godine". Objavio je više od 170 naučnih radova i bio dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti. |
Iako je u Americi živeo više od 40 godina profesor nikada nije zaboravio Srbiju i svoje Sremske Karlovce. Govorio je: "Ne daje ko ima, vec ko hoće", pa je kao zadužbinar svoju ljubav prema maloj sremskoj varoši ovekovečio obnavljajući fontanu "Četiri lava" i spomenik Branku Radičeviću na Stražilovu.
Voleo je profesor srpsku kulturu i poštovao tradiciju. Bio je gost na svim kulturnim zbivanjima srpske dijaspore u Čikagu i uvek je za organizatore i učesnike svih manifestacija imao samo reči hvale. I tu su njegov pogled i njegovo srce bili zagledani samo u dobro. Na nedostatke se nikada nije osvrtao, niti ih je komentarisao. Uvek je davao podršku, nikada kritiku!
Bio je i veliki poštovalac pravoslavne tradicije, naših srednjevekovnih svetinja i strastveno se, kroz projekat "Poklonička putovanja", zalagao da što više Srba iz Amerike i Amerikanaca obiđe srpske manastire.
Krasili su ga optimizam i entuzijazam i isto to voleo je kod drugih. Pričao je kako su ga baš idealizam i oduševljenje mladih gorana iz Sremskih Karlovaca motivisali da im finansijski pomogne da najpre obnove fasadu, a potom podignu još jednu zgradu. Zahvaljujući njegovoj nesebičnoj pomoći, taj centar, nazvan upravo po njemu "Ekološki centar Radulovački", oživeo je i pre samo dva meseca dobio prestižni status Evropskog omladinskog centra.
Kao dobrotvor pomogao je čak 12 godina brojne studente sa Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu da teških 90-ih godina dođu u Ameriku.
Davao ljudima krilaMilomir Ognjanović, bivši ekonomski savetnik u Generalnom koznulatu Republike Srbije i veliki prijatelj pokojnog profesora, nedavno je imao priliku da napravi sa njim intervju koji ce biti objavljen u "Er Srbija reviji".
|
Potpisnica ovih redova imala je čast da poznaje uvaženog profesora, da ga viđa na brojnim kulturnim skupovima i da radi nekoliko intervjua sa njim – pričali smo o njegovim dobročinstvima u Sremskim Karlovcima, o spomeniku Branku Radičeviću, o pomoći koju je dao Društvu gorana, njegovom angažmanu u Pokloničkim putovanjima. Bilo je toliko toga da se priča sa njim, a on bi uvek, u svojoj gospodskoj skromnosti, posle svakog objavljenog teksta, govorio: "Vi me, Milice, u vašim člancima uvek napravite boljim nego što jesam!"
Ali to nije bila istina. Svojom dobrotom, vedrinom i ljubaznošću koju je pokazivao prema svima, on je, u stvari, nas čino boljima. U njegovom prisustvu mi smo se menjali i postajali plemenitiji, kulturniji, finiji, skromniji . Ali i samopuzdaniji, uporniji i istrajniji. Verovao je u obrazovanje, u to da se vredan, pošten i marljiv rad isplate.
Govorio je da kao narod i pojedinci ne smemo da se povlačimo, niti da se ponašamo pasivno i inferiorno. "Kad god uočimo neku nepravilnost mi Srbi treba da preduzimamo akciju, a ne da se žalimo jedni drugima i kritikujemo, jer tako nećemo nista promeniti. Važna su nasa dela, a ne reči!", govorio je profesor.
Iza profesora Radulovačkog ostala su dela koja će zauvek govoriti o koliko je bio veliki čovek.
Počivajte u miru dragi profesore!
