Dugo nismo čuli glas samohrane majke Ljiljane Čolić (67) iz Topole, da nam kao i obično javi da je neko od humanih zemljaka mislio na njenog sina Aleksandra obolelog od ubrzanog starenja mozga.
Ta tišina, bila je poput crne slutnje koja se na kraju i obistinila. Mladi Aleksandar u 47. godini, nakon više od dve i po decenije, izgubio bitku sa bolešću.
– Otišao je moj Aca na onaj svet i iskreno se nadam da se odmorio i da je sa anđelima. Poslednji meseci i dani su bili mnogo teški, pre svega njemu, a onda i meni. Mučio se dugo. Gotovo je skroz oslepeo, nije mogao više ni da komunicira, ekstremiteti su otkazali, a od ležanja uprkos mom trudu i nezi, počele su i dekubitalne rane. Strašno se napatio i iako
sam znala da je kraj blizu, nisam mogla da se pomirim sa tim.
Kao što ni sad ne mogu. Samo moja duša zna koliko to boli… – rekla je uzdrhtalim glasom požrtvovana majka Ljiljana našim novinarima i dodala:
– “Vesti” su bile uz nas godinama, pratile sve naše nedaće, a dobri ljudi širom sveta, takođe su bili su uz nas u svim tim teškim trenucima, što nikada neću moći
da zaboravim. Svima im se još jednom beskrajno zahvaljujem na svakoj pruženoj pomoći, toplim rečima podrške i dugogodišnjem prijateljstvu koje je Aci mnogo značilo od kada ga je bolest bacila u postelju. To ga je i neretko i jedino održavalo u životu. Ove tužne vesti primili smo teškog srca, posebno imajući u vidu da je
Aleksandar Čolić bio štićenik Humanitarnog mosta duže od 15 godina.
Počivaj u miru Aco, bićeš u našim srcima!
