Crnu Goru posle vanrednih izbora očekuju pregovori o formiranju nove vlade, koje bi trebalo da predvodi Pokret Evropa sad sa najviše osvojenih glasova.
Nedeljnje izbore je obeležila “istorijski” niska izlaznost birača. Pravo glasa iskoristilo je 56 odsto građana, što je za oko 20 procenata manje u odnosu na prethodne parlamentarne izbore iz 2020. godine.
Pokret koji je predvodio nekadašnji ministar finansija i predsednik te partije Milojko Spajić osvojio je 25,6 procenata glasova, parlamentarni status i 24 od 81 mandata, pokazuju preliminarne projekcije rezultata izbora Centra za monitoring (CeMi) na osnovu 99 odsto obrađenih glasova.
Ta partija je u poziciji da sastavlja novu crnogorsku vladu za koju će morati da traži koalicione partnere, a u igri je više mogućnosti.
Iza PES-a, po rezultatima, sledi koalicija okupljena oko Demokratske partije socijalista (DPS) koja je posle serije izbornih poraza u prethodnim godinama ostala značajan politički faktor sa osvojenih 23,3 odsto glasova i 21 mandatom.
Treća po poverenju građana je koalicija “Zajedno za budućnost Crne Gore”, sastavljena od dve stranke nekadašnjeg Demokratskog fronta (DF), a koju je prevodio lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević. Taj savez je osvojio 14,7 procenata podrške i 13 mesta u Skupštini.
Savezu Demokrata nekadašnjeg predsednika Skupštine Alekse Bečića i Građanskog pokreta URA, premijera u tehničkom mandatu, Dritana Abzovića, pripalo je 12,5 odsto glasova i 11 mandata.
Pobednikom vanrednih parlamentarnih izbora smatra se Bošnjačka partija (BS) koja je duplirala broj mandata i osvojila 6 poslaničkih mesta. U parlamentu su dve albanske koalicije sa 3 mandata i Hrvatska građanska inicijativa (HGI) sa jednim mandatom.
Prema podacima Centra za monitoring cenzus je prešla koalicija Socijalističke narodne partije (SNP) i Demosa, koja je osvojila dva mandata i koja bi mogla biti u jednoj od kombinacija za formiranje nove vlade. Prema projekcijama Centra za demokratsku tranziciju (CDT) ta koalicija okupljena oko odlazećeg potpredsednika vlade Vladimira Jokovića, međutim nije ušla u parlament, pa će dilemu različitih projekcija dve nevladine organizacija razrešiti Državna izborna komisija (DIK) koja bi danas trebalo da objavi preliminarne rezultate izbora.
Slede teški pregovori o formiranju nove vlade, a velika politička odgovornost je na Pokretu Evropa sad čiji je lider Milojko Spajić sinoć isključio mogućnost pregovora sa Demokratskom partijom socijalista (DPS) i Građanskim pokretom URA Dritana Abazovića, te bio rezervisan o potencijalnim pregovorima sa koalicijom nekadašnjeg Demokratskog fronta (DF).
Analitičari ocenjuju da je lošijem izbornom rezultatu Pokreta Evropa sad u odnosu na predizborne projekcije doprinela afera Do Kvon, otvorena nekoliko dana pred izbore od strane premijera u tehničkom madatu Dritana Abazovića, a kojom je južno-korejski državljanin osumnjčen za desetine milijardi dolara vredne prevare na tržištu kripto valuta, doveden u vezu sa liderom Pokreta Milojkom Spajićem.
Spajić je demantovao navode da je Do Kvon finansijer Pokreta Evropa sad, a o slučaju se do sada nije izjasnilo Tužilaštvo.
Taj slučaj je, procenjuju analitičari, doneo štetu i Abazovićevoj predizbornoj koaliciji, a za posledicu ima isključivanje URE iz pregovora o budućoj vladi. Nije izvesno, međutim da li će Demorate Alekse Bečiča, koji su sa Abazovićem formirali predizborni savez, pristati na pregovore o novoj vladi bez koalicionog partnera.
Komentatori ne isključuju mogućnost formiranja manjinske vlade.
Parlamentarni status izgubilo je šest stranaka, a među njima i Socijaldemokratska partija (SDP), koja je godinama bila na vlasti u koaliciji sa DPS-om, a na prethodnim parlamentarnim izborima, kada je nastupila samostalno, osvojila dva mandata.
