Nastava srpskog jezika pri državnoj Viktorijskoj školi stranih jezika u Viktoriji (VSL) završila je nastavu pre nekoliko nedelja, a roditelji su već sada pozvani da upišu svoju decu za novu školsku godinu koja počinje u februaru 2020. Ove godine upis će se vršiti isključivo posredstvom interneta, a ne kao ranije ličnim dolaskom u školu.
Poslednjih godina nastava srpskog jezika po programu VSL održava se u Dandenong High School u Dandenongu, a ranije se ona održavala i u Parkvilu. Danas nastavu srpskog jezika pohađa i treća generacija srpskih iseljenika koji žive na području Dandenonga i jugoistočnih predgrađa Melburna.
– Neverovatan je entuzijazam kod naših učenika i želja da nauče srpski jezik, ali i kvalitet nastavnika koji predaju – kaže Svetlana Stevanović, koordinatorka nastave na srpskom jeziku u Dandenongu.
Ova škola radi po državnom planu i programu odobrenom za nastavu stranih jezika u Viktoriji, a nakon završenog 12. razreda učenici srpskog jezika mogu da polažu prijemni ispit za fakultete i iz predmeta srpski jezik i književnost.
– Ministarstvo za obrazovanje Viktorije usvojilo je naš plan i program po kome radimo, kao i za svaki strani jezik koji se predaje u VSL. Naša škola postoji 75 godina, a centar u Dandenongu ima četiri razreda srpskog jezika. Imamo četiri stručna nastavnika koji rade sa 100 učenika polaznika nastave srpskog jezika – kaže za “Vesti” Lana Stevanović. – Nastava na srpskom jeziku u ovoj školi namenjena je polaznicima od predškolskog uzrasta, pa do 12. razreda osnovnog obrazovanja.
Ove godine svake subote sa učenicima bile su Svetlana Stijačić, Svetlana Stevanović, Nataša Čelebičan, Ivana Savin i Slava Stojković. Nastavno osoblje je već započelo sa pripremama za nastavu koja počinje 7. februara.
Usled poznatih neprilika u bivšoj Jugoslaviji, krajem devedesetih godina i početkom novog milenijuma, u Australiju je došao poslednji veliki useljenički talas Srba. Broj učenika je tada bio najveći i strahovalo se da će se za deceniju ili najviše dve zajednica asimilovati i da će prestati potreba za učenjem srpskog jezika. Srećom, to se nije dogodilo.
– Kod nas imamo stabilan broj učenika. Zavisno od talasa emigracije, sada ova škola ima veći broj učenika i nastavnika iz drugih jezičkih sredina, ali kad smo mi u pitanju, broj učenika je stabilan. Verujem da su tome podjednako doprineli roditelji i nastavnici svojim predanim radom i popularizacijom srpskih škola. Primećujemo da sada imamo decu starih učenika. Predivno je videti naše bivše đake koji sada dovode svoju decu da uče naš jezik – pohvalila se za “Vesti” Svetlana Stevanović.
– Veoma je lepo i važno da učimo srpski jezik u Australiji. Kad deca izađu iz naših učionica, vidi se koliko su tužna što se škola završila. Za mene kao nastavnika ne postoji veća nagrada nego kad vidim koliko deca vole svoj jezik i žele da ga uče – zaključuje sagovornica “Vesti”.
Duga tradicija
Viktorijska škola stranih jezika osnovana je još davne 1935. godine sa subotnjom nastavom namenjenom deci školskog uzrasta koja su pokazivala želju da, pored engleskog, nauče i neki strani jezik. Prvobitno su počeli kurseve italijanskog i japanskog jezika, a danas se tamo izučava preko 40 stranih jezika, a nastavu pohađa više od 13.000 učenika i još 1.400 njih jezike uči dopisnim putem.
Odlični rezultati
– Učenici koji nakon završenog 12. razreda u našoj školi odluče da polažu maturski ispit za upis na fakultete iz srpskog jezika, beleže prilično dobre rezultate što im donosi bitne bodove na rang-listama fakulteta. Mi kao nastavnici preporučujemo deci da polažu ispit iz srpskog, međutim, oni koji nisu pohađali svu nastavu u 11. i 12. razredu nekad se ne spreme dovoljno, pa polažu ispite iz drugih predmeta. Svake godine bude dvoje-troje đaka koji osvoje više od 40 poena na maturskom ispitu iz srpskog, što je odličan rezultat – kaže Svetlana Stevanović.
Njen savet našoj deci koja srpski govore kod kuće je da se upišu u 11. razred i redovno pohađaju nastavu kako bi mogli da nakon završenog 12. razreda polažu maturu iz maternjeg jezika.
Moderna metoda
– Ova škola je poznata po primenjenoj lingvistici, za razliku od načina na koji smo mi učili strane jezike dok smo u naše vreme išli u školu. Trudimo se da im predstavimo jezik i da ga deca nauče kroz situacije. Nije da đaci ne uče padeže i gramatiku, ali oni ih uče kroz govorne situacije, što je za učenje stranih jezika važno. Radi se kroz stvarne situacije iz života ili izmišljene situacije. Deca veoma dobro uče, glume na srpskom jer im je to jedan od glavnih načina na koji uče naš jezik – rekla nam je koordinatorka škole.
