Božićni post ustanovljen je kao četrdesetodnevni post na saboru 1166. godine i predstavlja pripremu za veliki praznik Hristovog rođenja.
Post ima za cilj udaljavanje od svega što vodi grehu, ali ne mora da bude za sve isti – zavisi od uzrasta, zanimanja i stanja tela pravoslavnog vernika. Duhovnik može da izvrši izmene i odredi drugačiju meru uzdržavanja, kao i da vas razreši od posta.
Božićni post počeo je 27. novembra 2019. godine i traje do 7. januara 2020. godine, a tokom njega se strogo posti ponedeljkom, sredom i petkom. Tada se posti na vodi. Utorkom i četvrtkom se razrešava na ulje i vino. Subotom i nedeljom jedu se i jela sa ribom. Ukoliko u prvoj nedelji Vavedenje (4. decembar) padne u radni dan, razrešava se na ribu.
Prva nedelja Božićnog posta završava se u mnogim krajevima Srbije primanjem svete tajne pričešća. Paroh vernike podseća da se svrha posta ne može postići ako se ne uzdrže od loših misli, reči i dela. Ovo je prva nedelja Božićnog posta i za Rusku pravoslavnu crkvu, Jerusalimsku patrijaršiju i Svetu Goru.
Druga i treća nedelja poste se na isti način, odnosno na vodi ponedeljkom, sredom i petkom, a utorkom i četvrtkom na ulju i vinu. Subota i nedelja razrešavaju se na ribu. Poslednja nedelja posti se strogo, bez ribe i ulja, a na Badnji dan je najstroži post.
Inače, strožim postom smatra se Hilandarski post, koji traje takođe 40 dana, ali se posti isključivo na vodi, osim subotom, nedeljom i praznicima kada je razrešen post na ulju. Ovaj post sprovode supružnici koji se obrate manastiru s molbom da im se pomogne jer nemaju dece.
Crkva odobrava i lični ili zavetni post – kada vernik posti radi jačanja svoje pobožnosti ili radi zavetovanja nekom od svetih. O tome vernik treba da se posavetuje sa nadležnim parohom i da postupa po njegovim savetima.
Suhojedenje je kada verni poste tako što uzimaju suvu hranu ili samo hleb i vodu i to jedanput na dan. Najstroži post je potpuno uzdržavanje od svake vrste jela i pića (čak i vode).
