Birališta su otvorena od 7.00 do 19.00, do kada traje i izborna tišina. Pravo glasa ima 3,77 miliona birača, koji će glasati na ukupno 6.350 biračkih mesta. Od toga je 90 u inostranstvu, a glasa se samo u diplomatsko-konzularnim predstavništvima. U Srbiji su otvorena samo dva biračka mesta, u ambasadi u Beogradu i konzulatu u Subotici.
Odmah po zatvaranju birališta očekuju se prvi nezvaničnih izborni rezultati, na osnovu izlaznih anketa, dok će Državna izborna komisija nepotpune rezultate početi da objavljuje od 20 časova, ali na malom uzorku i oni će se stalno ažurirati do obrade svih glasačkih listića.
Favorit šestih po redu predsedničkih izbora od samostalnosti Hrvatske je aktuelni šef države Ivo Josipović, kome je glavni protivkandidat Kolinda Grabar Kitarović iz opozicione Hrvatske
demokratske zajednice (HDZ), trenutno, po anketama, najjače stranke u Hrvatskoj.
Sva predizborna istraživanja pokazuju da će 57-godišnji Ivo Josipović, profesor prava i kompozitor, i 46-godišnja Kolinda Grabar Kitarović, bivša ministarka i diplomata, odmeriti snage u drugom krugu, 11. januara, jer niko od kandidata neće uspeti da u prvom krugu dobije podršku više od 50 odsto izašlih na birališta.
Ankete pokazuju da se podrška Josipoviću kreće oko 45 odsto, a Grabar Kitarović ima oko 35 odsto. Daleko iza njih su desničar Milan Kujundžić (57), po zanimanju lekar, i 24-godišnji građanski aktivista Ivan Sinčić, apsolvent elektrotehnike.
Pobeda aktuelnog šefa države u teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji, smatraju analitičari, godinu dana pre parlamentarnih izbora mogla bi da vrati u život vladajuću koaliciju levog centra koju vodi Socijaldemokratska partija, dok bi eventaulna pobeda Grabar Kitarovićeve značila da su parlamentrani izbori odlučeni u korist desnice.
Mnogo toga zavisiće i o izlaznosti, koja je na prošlim predsedničkim izborima 2010. bila 44 odsto u prvom, odnosno 50,13 odsto u drugom krugu. Ocenjuje se da bi mala izlaznost više
odgovarala HDZ-u.
Uz Josipovića, dosadašnji predsednici od 1990. godine bili su u po dva mandata Franjo Tuđman i Stjepan Mesić. Mandat predsednika traje pet godina, a niko ne može da bude biran više od dva puta.
