Iako se porodica pokojnog Lorke protivila ekshumaciji lokalni mediji prenose da su Lorkini potomci nagovestili da će možda ipak pristati na davanje DNK uzoraka radi identifikacije tela.
Iskopavanja na izolovanom lokalitetu nedaleko od Granade trebalo bi da omoguće nalaženje i identifikaciju posmrtnih ostataka grupe ljudi koje su frankisti, zajedno za Garsijom Lorkom, streljali i pokopali početkom građanskog rata, koji je trajao od 1936.do 1939. godine.
Lorkina porodica suprotstavljala se ekshumaciji smatrajući da bi on trebalo da bude podjednako tretiran kao i hiljade drugih kojima se ne zna mesto na kome su sahranjeni.
Oko 114.000 civila koje su frankisti pobili nikada nisu prebrojani i većini se ne zna grob. Ta sudbina zadesila je i Garsiju Lorku, koji je jedan od najpoznatijih među nestalim civilima.
Federiko Garsija Lorka, jedno od najvećih imena svetske književnosti, imao je 38 godina kada je ubijen. Njegovo delo bavi se univerzalnim temama kao što su ljubav, smrt, strast, okrutnost i nepravda.
