Predsednik Nemačke Joakim Gauk rekao je da je 20. jul 1944. kada je fon Štaufenberg stavi tašnu s bombom pod sto za kojim je bio i Hitler u jednom štabu u istočnoj Pruskoj, "značajan dan u nemačkoj istoriji" jer pokazuje svetu da je bilo Nemaca koji su se protivili nacističkom režimu.
"Iz te zaostavštine mogla je da crpi legitimitet novostvorena Savezna Republika Nemačka, iako je svojevremeno zakasnila da prizna značaj vojnog otpora", rekao je Gauk.
Četiri oficira i fon Štaufenberg, posle neuspelog atentata u kojem je Hitler samo ogreban, pogubljeni su bez suđenja. Narednih dana ubijeno je ili na samoubistvo navedeno još 200 ljudi za koje se verovalo da su bili umešani u pripremu atentata i na bilo koji način povezani sa zaverenicima.
Učesnici tog atentata na Hitlera su među najpoznatijim primerima nemačkog otpora nacizmu, ali istoričari poslednjih godina nastoje da osvetle i druge, manje poznate tadašnje protivnike tog režima.
"Klaus Šenk Graf fon Štaufenberg je postao simbol otpora. Šira publika jedva da zna imena mnogih drugih", rekla je Linda fon Kajzerlink, istoričarka nemačkog Vojnog istorijskog muzeja u Drezdenu, koji je nedavno otvorio novu izložbu o atentatu 20. jula.
Početkom jula Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je odalo počast Ilzi Štebe koja je radila u tom ministarstvu tokom Drugog svetskog rata i pokušala da upozori Sovjetski Savez na Hitlerov plan da ga napadne. Ona je pogubljena je 1942. godine.
