Pošto nije mogao drugačije da udalji svog ljutog protivnika, profesora Aćima Čumića iz Velike škole, predsednik srpske vlade Radivoje Milojković namestio mu je da pobedi na izborima za gradonačelnika Beograda. Znao je da će grlati profesor i ljuti opozicionar zasigurno napraviti neku grešku, pa će ga i odatle biti lako najuriti.
|
Policijski smenjen |
Taj poslednji čin zaista nije trebalo dugo čekati. Čumić se ubrzo oprostio od gradonačelničke fotelje. Kako je profesore postavljala vlada, nije mogao da se vrati ni u Veliku školu. Našavši se tako na ulici, Aćim Čumić se dosetio jadu: uz kolege Đoku Pavlovića, Joška Boškovića i Milana Kujundžića Aberdara podstakao je đake pravnog odeljenja na pobunu! Omladini sitoj korupcije i policijskog režima nije trebalo dvaput reći. Prvo su izviždali novog profesora krivičnog prava, inače Milojkovićevog miljenika koji je zamenio Čumića, a onda odbili da ga prime na čas. Beogradskom čaršijom pukla je bruka kakvoj se predsednik vlade nije nadao. Sokacima su kružila svakojaka govorkanja. Milojković je besneo. Razmišljajući kako da se izvuče iz neprijatne situacije, pade mu na pamet da zatvori pravno odeljenje! Odmah je naložio ministru prosvete da objavi naredbu da đaci koji žele da nastave školovanje moraju ponovo da se upišu, i to u roku od tri dana. Uz napomenu o poštovanju roka stajala je i pretnja: "Ko to ne učini, smatraće se da je napustio školu". Naredba je, međutim, još više raspirila otpor budućih pravnika. Niko se nije upisao mada mnogima nije bilo do štrajka jer su bili deca siromaha, ili seljaka i sitnih trgovaca iz provincije koji su od usta odvajali za njihovo školovanje. Vlada je produžila rok upisa za još tri dana nastojeći da slomi bar nekoliko đaka, nadajući se da će malo po malo njihov primer slediti i ostali. A ako se to i ne dogodi, moći će da se objavi građanstvu kako ne štrajkuju "svi" nego samo "šačica drznika". Ali, sabotera nigde!
