Miloš Simić idejni je tvorac Strip Bloga, sajta namenjenog ljubiteljima devete umetnosti. Na informativan i analitički novinarski način uspeli su da za kratko vreme privuku pažnju stripoljubaca kako kod nas tako i regionu.
Kako ste se odlučili da pokrenete Strip Blog?
Strip Blog je bio bezazleno rešenje za trajnije čuvanje mojih tekstova, iz dnevnog lista „Danas“ i još nekih portala poput Beogradske nedelje u kojima sam pisao o stripu, kojima je pretio nestanak zbog veoma starog računara koji je mogao da otkaže svakog momenta. Nakon što sam prestao da radim u novinama, bilo je potrebno negde objavljivati tekstove o stripu, pokušao sam sa nekim manjim portalima, ali i nekim veoma uticajnim kao što je Helly Cherry i onda sam odlučio da je ipak moj sajt pravo rešenje. Po ugledu na dobre sajtove poput CBR ili Screen Rant, pokrenuo sam sa prijateljem, i dobrim poznavaocem stripa Milidarom Švonjom Strip Blog, a danas nas ima četvorica, još su tu Nikola Tasković iz Kragujevca i Tomislav Antolić iz Hrvatske.
Predstavili ste brojna domaća i regionalna izdanja, uz koje je stripove tim Strip Bloga odrastao. Kojim grafičkim novelama se rado vraćate?
Odrastao sam uz stripove Zlatne serije i Lunov Magnus Stripa, onoga što je ostalo na tavanu. Tu su bili junaci poput Velikog Bleka, Teksa Vilera, Nika Rajdera i slično. Naravno neizbežni su Gosinijevi prvaci Asteriks, Talični Tom. Kasnije su došli novi stripovi i nova interesovanja. Uvek se vraćam Akiri, Asteriksu i Stripoteci (ona nije baš strip, već revija, ali nema broja koji će mi umaći).
Da li je ljubav prema stripu prisutna kod mlađe populacije ili opstaje zalugom starijih stripoljubaca?
Ovo je naizgled lako pitanje, mada smatram da nije jednostavno odgovoriti na njega. Svakako da starija publika više konzumira stripsko štivo, ali ima i mlađe publike koja se odlučuje za ovu vrstu literature. Mislim da ćemo pridobiti mlađu publiku kada se odreknemo tradicionalnog načina crtanja, izdavanja, pripovedanja. Mislim da mladi vole stripove, ali u onoj kratkoj Fejsbuk ili još bolje Instagram formi. Tu su i takvi su njima privlačniji. Baš zbog toga je Strip Blog tražio prava da objavljuje strip „Three Panel Crimes“, jer je modernije zamišljen i mlađoj publici se dopada.
Brojni domaći autori probili su se u inostranstvu; čiji rad smatrate najautentičnijim, a za koga će se tek čuti?
Rad Alekse Gajića je za mene najautentičniji i on je pravi dokaz teze da dobar crtež može da izvuče strip ako mu je loša priča. Gajićevi crteži za Francuze su fantastični, a priče francuskih scenarista i scenaristkinja nisu neke. Pomenuo bih i Jovana Ukropinu i Milana Mišića. A kada bih nabrajao staru gardu bilo bi tu mnogo njih, a pre svega je to Rajko Milošević Gera. Što se tiče drugog dela pitanja, voleo bih da se čuje za Nebojšu Remeljeja, umetnika velikog potencijala i verujem da će uspeti da ga iskoristi.
Šta fali domaćoj strip sceni; koji naslovi nikada nisu prevedeni a zaslužuju?
Domaćoj sceni fale publika i pare. Ko izdaje Bonelija dobro prođe, ko izdaje superjunake, dobro prođe samo ako ima para, ako nema gasi se, Srbija nije mesto gde uspevaju superheroji. Što se tiče naslova koje bih voleo da vidim, a nisu prevedeni, tu su sigurno radovi Aleksa Rosa, u većoj meri, recimo “Shazam! Power of Hope!”
Koje je vaše mišljenje o eksperimentalnom stripu, gde uobičajena pravila zamenjuje lakoća izraza?
Dopada mi se takva vrsta stripskog izraza, još od kada sam upoznao rad Roberta Kramba, mada imamo i mi mlade talente. Spomenuo bih Danicu Dedić, devojku koja je objavljivala svoj jedan serijal na Strip Blogu. Svaki vid ovakvog umetničkog delanja je dobrodošao.
Danas, strip i film se često dopunjuju; filmovi se rade prema stripovima, i za mnoge stripove se dodatno pročuje zaslugom filmova. Koji filmovi su uspeli da pokretnom slikom zabeleže autentičnost statične?
Filmovi o stripovima retko ispadnu dobri, mnogo priča u stripu odmakne dok se ne snimi film i uvek nešto fali, a daje se ogroman novac. Ne volim filmove po stripu, ali jedino što je upelo jeste trilogija o Mračnom vitezu Kristofera Nolana, prema mom mišljenju.
Bliži se Beogradski sajam knjiga, kao i sajam stripa; koje naslove željno iščekujete a da su u najavi?
Čuo sam da bi trebalo da izađe Technotise nastavak, eto to bih voleo da vidim, ne znam da li će biti spremnoza pomenute događaje, ali jedva čekam.
Kako gledate na budućnost stripa; bližu i dalju, kod nas i u svetu?
Strip mora da se menja, mora da se skraćuje i da traži publiku tamo gde ona bivstvuje, na internetu. Za albume i knjige uvek će biti kolekcionara, ali omasovljenje stripske publike može se postići samo kroz kratke internet forme. Tako bi i ozbiljnije priče bolje prošle.
