Porodica Šorgić, rodom iz okoline Knina je, nakon što im je presuđeno da plate 10.000 evra na ime sudskih troškova, jer su izgubili spor u kome su tužili Hrvatsku zbog ubistva dva bliska srodnika tokom “Oluje”, nedavno doživela novi šok.
Posle 20 godina suđenja vraćeni su na početak i to u procesu u kome su jedino tražili svoj deo kuće u Zadru koji im je tokom tog istog rata otet!
Pravni lavirint
– Prošle godine Ustavni sud Hrvatske je najpre poništio pravosnažnu odluku županijskog suda u Zadru iz 2015. godine u kome je naloženo iseljenje ljudi koji su se tu bespravno uselili, a pre samo mesec dana je doneo novu odluku da se ceo postupak vrati na početak. Upali smo u “pravni lavirint” iz koga kao da nema izlaza. Da se to dešava u Africi nekako bih i shvatio, ali Hrvatska je članica Evropske unije gde je poštovanje zakona i privatne svojine svetinja – ogorčeno počinje razgovor Janko Šorgić (55).
Porodice Punoš i Bulaja iz okoline Benkovca, pre desetak godina tužile
su Hrvatsku zbog događaja iz “Oluje” 1995. godine u zaseocima Nadoveza i Dobropoljci kod Benkovca, kada je ubijeno sedmoro Srba, mahom starih i bolesnih. Među njima su bili i baka i tetka Janka Šorgića, Milka (85) i Dragica Bulaja (50).
– Sud je 2021. godine odbacio našu tužbu zato što nije pronađen počinilac zbog čega država Hrvatska “ne može biti odgovorna”, a oni se sami hvale i koje vojne jedinice su tuda prošle i ko im je komandovao. Osumnječni za ubistva je to čak priznao policiji. Ali, umesto pravde dobili smo presudu po kojoj moramo da platimo 10.000 evra sudskih troškova. Kako smo mi u Srbiji nedostupni, sve je palo na moju drugu tetku kojoj od prošle godine uredno svaki mesec od penzije odbijaju po 30 evra. I tako će sve dok ne isplati 10.000 evra. Da nije tužno, bilo bi smešno – kaže Šorgić.
Oteta očevina
Ništa manje apsurdan nije ni sudski spor oko dela kuće koji je 2003. pred sudom u Zadru započeo njegov otac, a on ga nastavio, do današnjih dana!
Kaže da ni sam ne zna koliko je para dao i za advokate, ali i odlaske u Zadar samo da bi njegova porodica ostvarila pravo na ono što je njihovo.
– Moj otac je još 1984. kupio od muža ženine sestre, pašenoga, deo kuće, stan na prvom spratu. Uredno je sačinjen ugovor i zatim je sve renovirao i pritom pedantno sačuvao sve račune. Deset godina kasnije, tokom rata, njegov paša je svoj deo kuće zamenio za vikendicu jedne muslimanske porodice iz okoline Banja Luke. Pristao je da kuću na moru menja za kuću kod Slatine jer je takvo vreme bilo. Sa njima je te 1994. u sudu u Banja Luci uredno sačinio ugovor o zameni vlasništva nepokretnosti u kome se decidno naglašava da se iz ugovora izuzima deo koji pripada mom ocu. Međutim, ova porodica je na kraju prisvojila celu kuću u Zadru, a zatim odbila da se iseli iz našeg dela. Taj proces je trajao 12 godina i županijski sud u Zadru je 2015. presudio u našu korist, a dve godine kasnije to i potvrdio – priča Šorgić.
Čekaju pomoć SNV
Janko Šorgić se nedavno obratio Dokumentaciono-informacionom centru Veritas, ali i Srpskom narodnom vijeću iz Zagreba.
– Direktor Veritasa Savo Štrbac mi je rekao da, nažalost, ima puno sličnih sudskih sporova u kojima Hrvatska čini sve da spreči Srbe da dobiju ono što je njihovo. Istovremeno u SNV mi je rečeno da će detaljno izučiti moj predmet, jer imaju više pravnika koji se bave upravo sporovima oko srpske imovine. Nadam se da će mi pomoći – kaže on.
Novi front
Da bi sprečili iseljenje advokati tuženih su otvorili “novi front”.
– Prvo su prodali kuću trećoj osobi, pa nas tužili da smo mi njima dužni 60.000 evra, a na kraju se žalili Ustavnom sudu Hrvatske koji je većao pet godina i onda, 24 časa pre nego što je trebalo da se ti ljudi konačno isele, 2022. doneta je odluka da zbog zaštite ljudskih prava ne smeju biti iseljeni. Pre mesec dana stigla mi je i nova odluka Ustavnog suda da se čitav slučaj vraća na početak, a da oni ostaju u kući na osnovu “prava prečeg boravka” jer su ga uknjižili na svoje ime. Koga briga što su to uradilo mimo zakona. Očito u Hrvatskoj za Srbe, bez obzira koliko je istina na njihovoj strani, nema ni prava ni pravde – kaže on.
