Režiser i scenarista Džordž Miler je 1979. godine pokrenuo franšizu koja se sa pravom smatra jednom od najboljih i najomiljenijih, i koja je postala svojevrsni kulturološki fenomen.
Avanture pobesnelog Maksa, čoveka koji živi u potpuno izmenjenom post-apokaliptičnom svetu u kome vladaju nova pravila i kome je motiv osvete jedini životni pokretač, preko 35 godina se ponovo gledaju i svakodnevno ih otkriva nova publika. Ulogu Maksa u ta tri filma je vrhunski izneo Mel Gibson, a Džordž Miler je priče zaokružio u tri celine sa planom da se u budućnosti posveti drugim projektima – priče pobesnelog Maksa su bile ispričane.
Ipak, pre 17 godina autor je došao na ideju da snimi bar još jedan film sa ovim junakom. Prvo što je morao da se odluči je da li će novi projekat biti nastavak, rimejk ili ribut popularne trilogije. Odustao je od nastavka jer je prošlo previše vremena od poslednjeg filma, nastavak bi bio isforsiran jer bi kreativnost bila uskraćena činjenicom da skoro sve stvari moraju biti preslikane kao u onom iz 1985. godine. Rimejk jednostavno ne bi imao smisla jer nema potrebe da ponovo snima iste priče, pa se ribut, kreiranje novih situacija i likova u već poznatom svetu, samo nametnulo kao rešenje.
Ovoga puta Džordž Miler je radnju smestio u pustinjama Australije koje i u savremenom svetu predstavljaju prilično sumorno mesto za ljudsku egzistenciju. Na ovoj post-apokaliptičnoj lokaciji ljudi su svoj život sveli na bukvalni opstanak. Na samom početku filma, Maks (Tom Hardi) biva uhvaćen od strane vojnika Besmrtnog Džoa (Hju Kiz-Bern), čoveka koji je neka vrsta diktatora, sa potpunim monopolom nad osnovnim životnim potrepštinama u tom delu sveta. Kada ga Furioza (Šarliz Teron), jedna od njegovih bliskih ljudi, izda, on šalje čitavu vojsku da povrate ono što mu je otela. Sticajem okolnosti, ona će se udružiti sa Maksom koji će joj pomoći da završi ono što je započela, po svaku cenu.
Pobesneli Maks: Auto-put besa čistokrvni je akcioni blokbaster u kome akcione sekvence zauzimaju najmanje tri četvrtine trajanja filma. Najprostije bi se mogao opisati kao dvočasovna jurnjava na autoputu pakla u post-apokaliptičnom svetu. Filmovi koji sadrže toliko akcije znaju da budu nesnosni i zamorni, ali sa ovim ostvarenjem to nije slučaj. Akcione scene vas poprilično uzdbuđuju i zaintrigiraju i ni u jednom momentu nećete pomisliti da je dosta. Upravo sva ta jurnjava i akcija ne ostavljaju prostor za razvijanje likova, pa je njihova karakterizacija na minimalnom nivou.
Maks je čovek od akcije i čovek od malo reči. On traži mir nakon gubitka supruge i deteta u periodu nakon apokalipse, ali kako vreme odmiče on je sve dalje od njega. Furioza je, takođe, žena od akcije koja veruje da je njen put ka opstanku jedino moguć ako se ona vrati u domovinu iz koje je oteta dok je bila devojčica. Nju spominjem odmah uz Maksa jer ćete kraj filma dočekati sa pitanjem ko je ovde u suštini glavni junak?
Sa tehničke strane jednostavno je nemoguće pronaći čak ni najmanju zamerku. Film izgleda impresivno, naročito u 3D tehnici, pažnja je posvećena i najmanjim detaljima i bukvalno ćete biti preseljeni u taj post-apokaliptični svet. Kreativnost je uzela veliki zamah, pa je sve u filmu veoma raznovrsno i inovativno, počevši od vozila i naoružanja, preko fizičkih posledica apokalipse na ljudima, pa sve do maski, šminke, odeće. Stiče se utisak da je CGI imao veoma veliki procenat udela u filmu, ali je, po rečima autora, čak 80% onoga što vidimo u filmu zaista i snimano tako kako jeste. Dodavanje nijansi žute i narandžaste boje još viče dočarava bespuće tog sveta i njegovu okrutnost.
