U prostorijama Srpsko-nemačke zajednice Mladost održan je maskenbal za decu, a okupilo se mnogo mališana koji se poznaju iz dopunske škole na srpskom jeziku i sa folklora, da se druže na malo drugačiji način. Biran je najbolji kostim, takmičili su se u raznim igrama, a nije izaostala ni igra uz zabavnu muziku koju su kasnije zamenila srpska kola.
Tročlani žiri sačinjavali su Andrea Žugaj, Slavko Milovanović i Branislav Delač.
Šesnaestogodišnja Andrea ide na folklor i o izboru za najbolji kostim kaže:
– Nismo imali posebnu temu za ovaj maskenbal za decu, tako da je izbor kostima i maski bio slobodan. Videli smo mnogo različitih kostima, ali ipak mislim da su u odabiru roditelji imali samo neznatnu ulogu, tako da je pobedila dečja mašta. Mi iz žirija nismo gledali samo izgled kostima, već i to kako ga deca na pisti prezentuju.
Drugi član žirija, Slavko Milovanović, prvi put se našao u Srpsko-nemačkoj zajednici i potpuno je oduševljen veličinom i namenom prostorija kluba, a ne krije ni zadovoljstvo što je odmah po dolasku postao i član žirija.
Pobednik sa najboljim kostimom, kreiranim u obliku bundeve, Filip Vasić, sa svojih godinu i po dana bio je premlad da bi nam svojim rečima preneo tajne svog uspeha. Pomalo zbunjen i umoran, krenuo je polako sa roditeljima kući na spavanje. Tata Aleksandar je zaposlen kao arhitekta u jednoj američkoj firmi koja projektuje šoping molove, ali nađe vremena i za muzičke nastupe sa bratom u De luks bendu. Majka Tiana Vasić je uglavnom sa Filipom, jer još nije krenuo u vrtić.
Maskenbalu je prisustvovala i tročlana porodica Đurđević. Prezadovoljna majka Željka počela je da prenosi svoje utiske kako veče divno protiče, ali ju je ubrzo petogodišnja Vanja prekinula:
– Hoću ja da pričam! Prvi put sam na maskenbalu i stvarno je super. Nisam se ni u šta maskirala, a htela sam da budem maca. Mnogo je lepo, bilo je puno dece i svi se dobro družimo. U vrtiću imam mnogo drugarica, ali sam sada ovde još mnogo novih upoznala. Mi smo došli pre tri meseca iz Kruševca, a sledeće godine polazim u školu. Lepo nam je u Berlinu, ali je lepše u Kruševcu, jer tamo imam braću i sestre i mog dedu.
Mama Željka je ipak uspela ponovo da dođe do reči:
– U početku smo znali samo nekoliko ljudi, ali, dan za danom, upoznavali smo nove i danas se krug ljudi sa kojima se družimo znatno širi. Posećujemo se, deca se druže, a i večeras smo neke nove upoznali. To je važno da bi i Vanja stekla što više prijatelja sa kojima može da priča srpski. U planu je da ide i u srpsku dopunsku školu, a već sutra kreće na folklor ovde u klubu. I inače mnogo voli da pevuši i igra uz narodnu muziku – naglasila je Željka koja je zaposlena u medicinskoj struci, dok je suprug Milan angažovan u fasiliti menadžmentu.
Tri godine u Berlinu
Nevena koja ima pet godina, prvi put je na maskenbalu i maskirala se u jednoroga. Njen brat Nikola koji ide u treći razred, osmislio je kostim klovna i kaže:
– Ovo mi nije prvi put, jer smo maskenbal već imali u školi. Idem i u srpsku dopunsku školu, ali na folklor ne stižem pošto treniram fudbal.
Tata Nedjeljko Zelenović dodaje da su tek pre tri godine došli iz Batajnice u Berlin, gde se zaposlio u hotelu, dok supruga radi u bolnici.
Silne obaveze
Una Rosić je u petom razredu, ali je pored folklora i srpske dopunske škole veoma aktivna i u klubu.
– Od silnih obaveza oko organizacije danas nisam mogla da učestvujem na maskenbalu, a bila sam angažovana tamo gde se gađaju konzerve. Postavljala sam konzerve da bi deca mogla ponovo da ih gađaju, a najuspešniji su kao nagradu dobijali po jedan slatkiš. Veoma nam je lepo večeras, a pogotovo mi se dopalo što smo na kraju igrali i kolo. Mnogo volim da igram, a najviše Užičko i Vlaško kolo – naglasila je Una, zadovoljna svojim doprinosom realizaciji maskenbala.
I roditelji se druže
Koordinator Srpsko-nemačke zajednice Mladost, Mladen Mišković sa suprugom Senadom, imao je pune ruke posla kako bi bile realizovane sve planirane aktivnosti sa decom, uključujući i dodelu nagrada.
– Naše troje dece je takođe prisutno, Ana-Marija koja upravo pohađa srpsku dopunsku školu, Tomislav koji je završio i Anđelina koja će krenuti sledeće godine. Svi vole folklor, a večeras vidimo i najlepšu sliku, zbog koje i klub postoji, da se deca oduševljeno zajedno igraju i druže. A uz decu sklapaju se prijateljstva i među roditeljima. Mi smo se potrudili, a po njihovoj reakciji se vidi da je namena prostorija našeg kluba došla do punog izražaja – ističe Mladen.
Koliko su prostorije multifunkcionalne, dokazuje i u uglu postavljeni koš, tako da pored folklora, brojnih društvenih igara, deca mogu da se oprobaju i u sportskom nadmetanju loptom. Samo je važno da se drže podalje od prozora, a ukoliko budu preglasni, tu već nema ograničenja. Pozicija kluba je takva, da to nikom ne smeta, što je u Berlinu i u Nemačkoj veoma teško naći.
