Goran Vukić je kao – tutkalo, majstor za privlačenje i lepljenje starih i novih prijateljstava. A korona? Nema okupljanja. Ma, ne, treba ponekad mućnuti i svojom glavom, pa zaključiti da kiseonik usmeren u pluća višetruko više pomaže zdravlju od propisanih zaštitnih maski.
Tako, taj naš pariski Goran, nekad davno, u bivšoj velikoj Jugoslaviji, omladinski rukovodilac, pa fudbaler, a otkako je trodecenijski žitelj Francuske, ne može bez dijasporskih aktivnosti, naravno i fudbala, stonog tenisa, šaha…
U pariskom predgrađu Bobinji su dve naše prehrambene prodavnice: s jedne strane je Zokijeva – Kod dva blizanca, s druge Radetov – MK Market, samo treba pretrčati ulicu. Goran, skoro istovremeno, u obe radnje, kao sprinter pretrčava, u prvoj – jedno pivo, u drugoj – drugo pivo, izbor mu je – zaječarsko. U stvari, nebitno je pivo, Goranu je draže i bitnije druženje, a tu slikovito do izražaja dolazi ono njegovo “lepljenje”. Ovako govori:
– Na čelu sam FK Srbija Bondi. Mi smo više od amatera, odnosno, dođi kad možeš, igraj kad možeš. Nije nama do bodova, a jeste do pobede. A zašto toliko volimo pobedu? Zato što posle svake pobede, ma, iskreno, i posle poraza, pa i treninga, mi najviše volimo da navalimo na pečeno prasence ili jagnjence. To nam ide mnogo dobro.
Prijateljska nadmetanja
Goran nastavlja:
– Svake nedelje, mi, Srbija Bondi, od 10 do 12 sati igramo na stadionu “Leon Legranž”. Specijalisti smo za mali fudbal. To su prijateljska nadmetanja sa svim ekipama koje dođu, ima i Portugalaca, Marokanaca, Turaka, Francuza, a pravilo je ovakvo: igra se po deset minuta ili do dva postignuta gola ili se meč prekida kad neka ekipa stigne do realizovanog drugog gola. Onaj koji pobedi najviše puta, njemu pečenica!
Onda Goran produžava:
– Evo, obećao Žika Nikolić, tu je pokraj mene, on je onaj bez koga godinama nije mogao da funkcioniše prvo Timok, pa posle “Hajduk Veljko B”. E, taj Žika sada obećava da će sponzorisati jedno prasence naručeno u radnji MK Market.
Žika se štrecnu, ni rekao, ni pomislio, oči samo što ne iskoče, a Goran ozbiljno ide dalje:
– Dobro, ako ne uhvati prase, sa ovom koronom mnogo su nestašni, brzi, neka nam Žika pokloni pehar za ukupnog pobednika tog dana.
Žika klimnu glavom.
Rade “večiti sponzor”
Goran se baš razvezao:
– Već dva meseca Srbija Bondi organizuje trunčice sporta, ono, fudbal na male golove, a mnogo više uživanja uz srpske mesne specijalitete (najčešće prasence), koji su, što miris dokazuje, a to i garantujem, negativni na koronu.
U društvu je i gazda prodavnice Rade Kozić, koji ozbiljno dobacuje:
– De, napiši da je Slobodan Milošević uvek s nama. Da, da, stvarno Slobodan Milošević. Ovaj je konobar, ražanj-majstor i član ekipe Srbija Bondi.
Rade želi još nešto da prijavi:
– Nadimak mi je “večiti sponzor”. Mnogo volim sportiste, pomažem koliko mogu. Evo, ovog trenutka najavljujem da ću biti sponzor u vidu jednog pečenog jagnjeta za prvo naredno stonotenisersko nadmetanje.
Kako Rade okom, tako Goran skokom do kalendara, koji dan, koji datum, broji, sabira, piše…
Skidaj maske za slikanje
Uprkos za mnoge neshvatljivim i preteranim francuskim korona zabranama, naše zemljake drži vedro raspoloženje. Nova je tvrdnja da će korona trajati još najmanje dve godine, a i četiri-pet godina, sve dok se ne priviknemo životu bez ljudi, samovanju uz kompjuter, disanju na škrge, primanju vakcina u nizu, umesto živih novčanica korišćenju samo bankovnih kartica i još koješta, na šta Srbin u Parizu odgovara osmehom. Ali, otkud osmeh, od maske se vide samo oči i nos?
– Skidaj maske, nasmejmo se za slikanje! – viknu Goran i iz flaše nagnu pivo.
Roberta je Bog poslao
– Hteo bih da posebno istaknem jednog našeg novog člana. Ime mu je Robert Sebastien, došao nam kao da ga je sam Bog poslao. Nekadašnji je profesionalni fudbaler, igrao u Okseru, bio je na više strana, aktuelni je trener mladih kategorija u Red Staru, u prevodu u francuskoj Crvenoj zvezdi. E, taj veliki bivši igrač i sada odlični trener, došao je kod nas i trener nam je mladih kategorija, dakle, smeši nam se budućnost – sa zadovoljstvom informiše Goran Vukić.
