Uprkos opstrukcijama i pokušajima da se Srbima uskrate prava i sakrije istina, u Beču je prikazan dokumentarni film “Republika Srpska: Borba za slobodu”, reditelja Borisa Malagurskog.
Zajednica srpskih klubova u Beču nameravala je da održi projekciju filma, kako je dogovoreno, u prostorijama škole u 12. bečkom okrugu, u kojoj se inače održavaju razne manifestacije, ali je iz neobjašnjivih razloga sala otkazana. U Zajednici ne prihvataju obrazloženje nadležnih da zbog zakazanih termina poništavaju dozvolu koju su sami odobrili i potpisali. Takođe, u Zajednici srpskih klubova u Beču s pravom se pitaju da li je takva odluka rezultat pritisaka, i da li ima političku, pa čak i etničku pozadinu. Ipak, dokumentarni film koji je prikazan u brojnim evropskim gradovima našao je put i do publike u Beču, i zbog velikog interesovanja prikazan je u prostorijama Zajednice u čak pet termina. Boris Malagurski naglašava za “Vesti” da su bili spremni na sve i obezbedili alternativne sale. Ipak, bilo je dovoljno da samo jednom promene lokaciju, pa je ispalo bolje nego što su očekivali.
– Zbog većeg prostora i dve sale uspeli smo da za jedno veče održimo čak pet projekcija. Iza napada stoje bošnjački ekstremisti s namerom da konstantno ocrnjuju srpski narod i crpe strane fondove. Oni su se zainatili da zabrane film, ali mi smo izmislili inat, tako da im to neće proći – rekao je Malagurski za “Vesti”.
Hvala policiji
Predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Luka Marković naglašava da je svaki termin bio prepun. – Nije bilo problema na samim projekcijama, a došli su čak i ljudi iz bošnjačke zajednice. Policija nas je čuvala, i hvala im na tome. Jedini incident je što je neko u kabini toaleta napisao parolu i pretnju protiv Srba i reditelja Malagurskog, što je prijavljeno policiji – priča za “Vesti”. Prema njegovim rečima, reditelj, publika, kao i svi u Zajednici su izašli zadovoljni iz sale, bez obzira na to što su morali da menjaju adresu, i što im nije bilo udobno kao u bioskopu. – Niko se nije žalio, i svi su sa snažnim emocijama otišli kući. Da smo imali još jedan termin, i on bi bio pun – kaže Marković i dodaje da je posle svake projekcije publici bilo omogućeno da postavlja pitanja Malagurskom, koji je sa svima razgovarao.
Briga za budućnost
Zajednica srpskih klubova u Beču 50 godina radi na očuvanju i povezivanju austrijske i naše kulture i gradnji mostova među njima. Luka Marković ističe da su posle svega u Zajednici zabrinuti za buduće aktivnosti u promovisanju srpskog jezičkog i kulturnog identiteta i građenju prijateljstva austrijskog i srpskog naroda.
Da li prava važe za sve?
Luka Marković ističe da je Zajednica dobila potrebna odobrenja vlasti (MA 56 i MA 36), za projekciju filma Borisa Malagurskog, uz obrazloženje da sadržaj ovog ostvarenja ni na koji način ne narušava zakonsku regulativu, niti odstupa od nje. Uprkos tome, desilo se neprijatno iznenađenje. Upravnici zgrade, pet dana uoči projekcije filma, iz nerazumljivih i pravno neutemeljenih razloga, otkazali su korišćenje svečane sale, uz obaveštavanje da zbog zakazanih termina poništavaju dozvolu. – Napisali su da smo im prećutali da će to biti film Borisa Malagurskog. To je besmislica, jer smo u zahtevu jasno naveli da se održava filmsko veče i zabeleženo je šta nam sve treba. Pod pritiskom, škola je prekršila ugovor. Nismo ljuti na školu, ali jesmo što smo dobili mejl koji su nedugo potom objavile pojedine organizacije, poput Bosanske patriotske lige. Povređeni smo što su pojedinci dobili našu prepisku mejlom – kaže Marković.
Zato mole nadležne opštinske i gradske vlasti za objašnjenje zbog čega je srpskoj zajednici zamalo onemogućeno da u prisustvu reditelja pogledaju film koji govori o našem narodu, uz intervju proslavljenog reditelja Emira Kusturice. Takođe, u Zajednici se pitaju da li odluka o otkazivanju sale ima dublju pozadinu. – Tražimo odgovor i objašnjenje, zašto su se nadležni predomislili u donošenju odluke. Da li je neko izvršio pritisak da se film otkaže i da li to znači da Srbi ne mogu da ostvare svoja prava? Verujemo da živimo u demokratskoj zemlji, u kojoj se poštuju svačija prava – kaže Marković.
Sloboda nema cenu
Reditelj Boris Malagurski izrazio je zadovoljstvo što je film prikazan srpskoj publici u Beču, uprkos pokušaju da se to spreči.
– U Beču je projekcija bila zakazana u novembru, u Lugner siti bioskopu, ali su pritisci bošnjačkih lobista bili ogromni. Projekcija je otkazana bez obzira na to što ekstremisti nisu ni videli film, a bioskop nije imao primedbe na sadržaj. To prevazilazi kulturu otkazivanja, jer se reaguje na osnovu onoga čega u filmu nema. Sličnih problema je bilo i u Švajcarskoj, Nemačkoj i drugim zemljama, ali smo jednostavno našli druge sale čiji vlasnici nisu strahovali od pretnji ili su bili odlučni u odbrani slobode govora – rekao je Malagurski.
On podseća da su i u Frankfurtu bošnjački fanatici masovno prijavljivali premijeru policiji, tvrdeći da se u Majnhausu prikazuje zabranjen film. Kada je policija upala u salu pred premijeru, u razgovoru sa autorom i organizatorima shvatila je da je obmanuta. Tako je stvorena situacija da su došli da zabrane premijeru, a onda je branili.
Istina bez provokacije
Zanimljivo je da je malo ko na Zapadu našao nešto loše u filmu Malagurskog o RS. Tako je Aleksandra Hiltman, novinarka Švajcarskog “Tages ancajgera”, zaključila da su “mnoge činjenice o dugoj istoriji Srba na Balkanu koje Malagurski predstavlja tačne”. Fabijan Fendrig, holandski novinar, istoričar i istraživač, naveo je da nije primetio kontroverze u filmu. “On sadrži istorijsku pozadinu BiH sa dobro dokumentovanim činjenicama. Mali deo filma bavi se temom stravičnog rata tokom devedesetih. Ono što se desilo u Srebrenici, recimo, ne negira se u filmu. Naprotiv, pominje se vrlo jasno. Izuzetno je tužno što su bioskopi u mnogim državama bojkotovali film pod pritiskom bosanske dijaspore. Čak su političari i novinari osudili film bez da su ga uopšte pogledali”, napisao je Fendrig. Etnolog Ketlin Bulanže istakla je da se duguje zahvalnost Borisu Malagurskom koji daje glas “malom delu srpske nacije smeštenom između Srbije i ostalih naroda Bosne i Hercegovine, u potrazi za svojim identitetom pod teretom surove istorije”. “Film nije provokativan. On rasvetljava način razmišljanja i istoriju ovog hrabrog naroda i vredi ga pogledati”, napisala je Ketlin Bulanže.
