"Nemačka vlada smatra da je izlazak Grčke iz evrozone gotovo neizbežnim ako opozicioni vođa Aleksis Cipras, vođa koalicije radikalne levice – Siriza, preuzme vladu nakon parlamentarnih izbora, odustane od politike proračunske štednje i ne vrati dugove zemlje", piše nemački nedeljnik.
Angela Merkel i nen ministar finansija Volfgang Šojble promenili su mišljenje i "sada smatraju podnošljivim izlazak zemlje iz monetarne unije jer je napredak u evrozoni postignut nakon kriznog Samita 2012. Rizik širenja krize ograničen je jer se smatra da su Portugal i Irska izlečeni. Osim toga, ESM (Evropski stabilizacioni mehanizam) snažan je mehanizam za spasavanje. Velike banke biće zaštićene bankarskom unijom.
Grčki parlament raspušten je i prevremeni parlamentarni izbori najavljeni su za 25. januar na kojima bi, prema anketama, trebalo da pobedi Siriza. Aleksis Cipras želi da okonča politiku stroge štednje koju su Grčkoj nametnuli međunarodni zajmodavci, "trojka" koju čine Evropska unija, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond u zamenu za 240 milijardi zajma. Cipras takođe želi da ispregovara novo restrukturiranje javnog duga koji je težak uteg za grčku ekonomiju.
Predsednik Češke Miloš Zeman podržao bi izlazak Grčke iz evrozone, ali ne i iz Evropske unije kao i nemačka kancelarka Angela Merkel. Oni bi podržali ovakav ishod ako bi tamošnja radikalna levica Siriza dovela u pitanje obaveze budžetske štednje, a zemlja prestala da otplaćuje dugove.
– Kada je reč o Sirizi, znate da sam već govorio, i to je bilo veoma nepopularno, da bi Grčka trebalo da bude izbačena iz evrozone, ali ne i iz EU, zato što je u nju dospela na prevaru, lažiranjem statistike – kazao je Zeman u intervjuu za češki dnevnik "Pravo".
Evrokriza traje već godinama i pretvorila se u hroničnu bolest. Recept štednje Angele Merkel doživeo je potpuni neuspeh. Grci izlaze na izbore 25. januara. Levičarska vlada bi mogla da očita lekciju nadrilekarima neoliberalizma. Naime, Cipras ne namerava da napusti EU, niti da odbaci evro. On samo želi da ukine diktat štednje koji su Evropa i MMF nametnuli njegovoj zemlji. Planira da poveća poreze, uvede minimalnu zaradu, bonove za hranu za najsiromašnije i besplatno zdravstveno osiguranje za sve nezaposlene. Među njegovim zahtevima jedan se izdvaja – otpis dugova. To je zaista revolucionarna mera, ali neophodna jer Grčka mora da se oslobodi svog duga, jer nije u stanju da ga plati.
Ne puštajte duha iz boce
Na vest o tome da vlada u Berlinu više ne isključuje istupanje Grčke iz evrozone reagovao je ugledni ekonomista Peter Bofinger, koji smatra da je takav iskorak povezan sa visokim rizikom po stabilnost evrozone.
– Iako situacija u Grčkoj ne može da se poredi sa drugim državama time bi se pustio duh iz boce koji bi se teško savladao, rekao je on.
Ukoliko bi Grčka zaista istupila iz evrozone, prema proračunima Berenberg banke maksimalno 70 milijardi evra nemačkog poreskog novca bi otišlo u vetar. Predsednik nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja Hans Verner Zin smatra da je Grčka neće nikada biti u poziciji da vrati svoje dugove ni tržišne kamate. U tom smislu on je podržao zahteve Ciprasa za otpisom dugova.