Srpskim stočarima otvaraju se nova tržišta za izvoz mesa jer od 1. oktobra se planira ukidanje vakcinacije svinja protiv svinjske kuge.
Naime, to je bio uslov za izvoz u Evropsku uniju, jer to u zemljama EU nije dozvoljeno zbog recidiva koji ostaju u svinjskom mesu, a škode zdravlju ljudi. Na ovaj način otvara se put domaćim farmerima za plasman mesa.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za “Vesti” da je to ohrabrujuća najava, ali nažalost broj svinja u Srbiji je sve manji. Ono što je dodatno zakomplikovalo situaciju jeste pojava afričke kuge zbog koje je izvoz svinjetine pod zabranom, pa bi ukidanje vakcinacije moglo da se odloži na nekoliko dana.
Stručnjaci u šali kažu – afrička kuga će biti i proći, ali svinja biti neće. Stočari uzaludno kukaju poslednjih petnaestak godina, pa se postavlja pitanje – sa čime ćemo pred Evropljane izaći?
– Nekada je Srbija imala četiri miliona svinja, a sada 2,7 miliona. Mora se pomoći proizvođačima da stanu na svoje noge jer stočarstvo neumitno propada – objašnjava Prostran.
Stočari u Srbiji, prema procenama, mogu da utove deset miliona svinja, ali uz pomoć subvencija. Lane je naša zemlja imala 340.000 krmača, što je za 4,1 odsto manje nego 2017. godine.
Nema varljivije cene od cene živih svinja, žale se proizvođači. Uglavnom samo pokrivaju troškove, ali retko kad se raduju boljoj zaradi. Mogućnost izvoza u Kinu i Evropsku uniju im, kažu, unosi malo vedrine. Stočari se nadaju da ćemo u narednom periodu osvojiti tržište i povećati broj svinja u tovu.
– Knez Miloš je svojevremeno pešice izvozio 400.000 svinja godišnje u Budim i Peštu, a vek i po kasnije Srbija je ima veći uvoz svinjskog mesa od izvoza. Najviše se uvozi iz zemalja Evropske unije. Pre 30 godina, tačnije 1985, Srbija je uspela da trećinu vrednosti aviona boing koje smo kupili plati kuvanom šunkom u limenci. Istim tim proizvodom plaćeni su Englezima i autobusi. Sada je tu našu poziciju sa kuvanom šunkom u limenci preuzela Poljska. Srbija je pokrivala i trećinu potreba za svinjskim mesom svim bivšim republikama SFRJ – ističe Vojislav Stanković, stručnjak za stočarstvo.
Prostran kaže da je kinesko tržište ogromno, a naše mogućnosti za izvoz više nego skromne. Ali zato je prodaja mesa Rusima mnogo realnija, ali smo zbog svojih propusta često gubili vredne prilike.
Rusija je i ranije zabranjivala uvoz srpskih proizvoda, a razlozi su bili različiti. Proletos je ista služba u pašteti od svinjske šunke pronašla primese pilećeg mesa, a u goveđoj pašteti dodatke svinjskog mesa, zbog čega proizvođačima iz Novog Sada i Jagodine nije zabranjen izvoz u Rusiju, ali su bili pod “pojačanom kontrolom”. Oštroj ruskoj inspekciji nisu izmakli ni proizvođači “Matijević”, Zlatiborac, Big Bul, Karneks…
Svi koji žele da zarade novac od izvoza odavno su postali svesni da je prodaja magle kratkog veka.
Statistika iz tanjira
Do 2022. godine potrošnja mesa u Evropskoj uniji će opasti za 0,5 odsto – ali čak i tako, svaki građanin EU će godišnje u proseku pojesti skoro 64 kilograma govedine, svinjetine i živine. Poređenja radi, prosečan Kinez trenutno troši 43,7 kilograma mesa. Do 2022. godine potrošnja će se tamo povećati za 17,8 odsto. I Indija, Rusija, Brazil i Južna Afrika spadaju u zemlje u kojima potrošnja mesa naglo raste. Srbi u proseku godišnje pojedu oko 48 kilograma mesa.
I auto-put protiv prasića
Otvaranje auto-puta “Miloš Veliki”, kako tvrde ugostitelji, upropastilo je višedecenijsko uspešno poslovanje kafana duž Ibarske magistrale. Slike prasića koji se obrću na ražnju ispred čuvenih lokala i miris roštilja duž puta Beograd-Ljig uskoro bi mogli da postanu samo lepa uspomena onih koji su ovim putem decenijama išli do Zlatibora i Jadranskog mora.
Zlatne osamdesete
Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže da se nekada, pre krize devedesetih, po glavi stanovnika kod nas trošilo 60 do 65 kilograma mesa.
– Tokom devedesetih potrošnja mesa je pala na ispod 40 kilograma godišnje. Sada smo se popravili, ali i dalje nismo dostigli taj nivo s kraja osamdesetih – ističe Prostran.
