Programeri i konsultanti su u proseku zaradili 169.337 dinara, što je nešto više od iznosa do kog je došao HelloWorld u svom istraživanju o programerskim platama u Srbiji. Treba imati u vidu da Zavod posebno računa informacione uslužne delatnosti, u kojima je prosečna zarada 82.526 dinara.
Svojom zaradom su prestigli pilote, koji su godinama među najplaćenijim profesijama, a zaposleni u ovom sektoru su u proseku zaradili 141.549 dinara. U susednoj Hrvatskoj, najviše se zarađivalo u farmaceutskoj industriji, u proseku 18.989 kuna (295.500 dinara), a posle njih su radnici u duvanskoj proizvodnji sa 15.920 kuna, pokazuju podaci tamošnjeg zavoda, prenosi portal Startit.
Programeri spadaju među top deset najplaćenijih u Hrvatskoj tokom februara, sa zaradom od 10.630 kuna, odnosno 165.487 dinara. Tamo je takođe tradicionalno dobro plaćen avio sektor pao na listi po visini prosečnih zarada.
U Bosni i Hercegovini su najviše zarađivali u oblasti finansija i osiguranja 1.558 KM (93.680 dinara), dok u široj oblasti komunikacija i informacija, u koju spada i programiranje, prosečna plata za februar je bila 1.384 KM (83.220 dinara), navodi njihova agencija. U Srbiji je u toj široj oblasti prosečna plata 127.819 dinara.
U Srbiji su bankare po zaradama u februaru pretekli naučnici, koji su zarađivali 125.212 dinara, dok su zaposleni u finansijskom sektoru u proseku primali 112.654. Kada su kinematografija i televizija u pitanju, i tu su zarade porasle na 110.000 dinara.
Međutim, zarade i među samim programerima drastično variraju. Zavisi od toga na kom ste nivou, ali i od toga u kom gradu radite. Plate programera se razlikuju i među naizgled ekonomski ujednačenim državama, a postoji najmanje tri razloga za to. Na kraju, visina plate ne znači nužno komforniji život, jer sve zavisi gde živite, ali generalno, život u Evropskoj uniji je jeftiniji nego u Srbiji.
Ono što se postavlja kao pitanje jeste koliko je ovakav odnos snaga među platama posledica pandemije, kao i da li će se on promeniti nakon što pandemija prođe?
