Prva detaljna merenja tačke topljenja dijamanata u laboratorijskim uslovima pokazala su da se oni ponašaju poput vode u procesu zamrzavanja i otapanja i da njihovi kristali, baš kao i led, plutaju po dijamantima u tečnom stanju.
Ovo otkriće omogućilo je bolje poznavanje dijamanata kao i uslova koji vladaju na najudaljenijim planetama našeg sistema.
Naučnici veruju da Neptun i Uran kriju velike dijamantske okeane što bi moglo da objasni zašto nijedna od ove dve gigantske gasne planete, za razliku od Zemlje, nema magnetske polove koji se podudaraju sa njihovim geografskim polovima.
Ugljenik čini 10 odsto ovih planeta i moguće je da okeani tečnih dijamanata utiču na pomeranje ugla magnetnog polja van njihovih rotacionih osa.
"Dijamanti su relativno čest materijal na Zemlji, ali njihova tačka topljenja nikad nije izmerena", kazao je Džon Egert sa Lorens Livermor nešenel laboratorije u Kaliforniji.
Njegov tim je laserom otopio mali dijamant od desetog dela karata, širokog svega pola milimetra, pod pritiskom sličnim onim koji vlada na Uranu i Neptunu.
Sićušni dijamant pretvoren je u tečno stanje pod pritiskom 40 miliona puta većim od onog na nivou mora na Zemlji, a potom, sa postepenim smanjenjem temperature i pritiska, na površini tečnosti počeli su da se pojavljuju kristali. Što je pritisak više padao, sve je više ovih čvrstih formacija plutalo po tečnosti.
Kod većine elemenata čvrsto stanje gušće je od tekućeg. Voda je jedan od izuzetaka, a istraživanje kalifornijskih naučnika pokazalo je da to isto vredi i za dijamante.
