"Situacija u prvom tromesečju ove godine lošija je nego u prvom tromesečju prošle godine, kada je konjuktura bila najniža. Sada je niža od tog nivoa i to znači da će trebati mnogo kreativnosti da se u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom, nađu rešenja kako da se pokrene investicioni ciklus u Srbiji", rekao je na konferenciji za novinare ekonomista i urednik sajta Miroslav Zdravković.
Kretanja u budžetu su najveći indikator kretanja u privredi, podsetio je on i naglasio da je naplata poreza na dodatu vrednost (PDV), akciza i carina realno smanjena za 4,3 odsto u odnosu na isti period lane i da se ne može očekivati projektovani privredni rast.
Zdravković je u svojoj prezentaciji naveo i da su prihodi budžeta u martu iznosili 58 milijardi dinara, izdaci 62,4 milijarde, što znači da je deficit iznosio 4,4 milijardi dinara.
On je prezentovao i podatak da su u odnosu na isti mesec prošle godine poreski prihodi nominalno manji za jedan odsto, dok su realno smanjeni za 7,8 odsto, uz ocenu da je ovo najveći međugodišnji pad tih prihoda od juna prošle godine.
Zdravković se osvrnuo i na najavljene mere za oporavak privrede, stavljajući akcenat na očekivanja privrede da se deo neto deviznih rezervi preusmeri na reindustrijalizaciju.
"Devizne rezerve ne postoje. Potpuno je pogrešna politika hvalisanjem nivoom deviznih rezervi. Kada bi se odbila sredstva iz repo papira, kada bi se povukli svi depoziti građana, a država povukla svoja sredstva, ostalo bi nekih stotinak miliona dolara", ukazao je on.
Zdravković je izneo i stav da se nedovoljno posvećuje pažnja kretanju kursa dinara, jer domaća valuta poslednjih dana jača, a niko ne reaguje.
"Bilo bi interesantno pogledati koliko je desetina miliona, da ne kažem stotina miliona evra prodato da bi se sprečilo da vrednost evra ne pređe 100 dinara, a sada se nijedan evro ne kupuje kada dinar jača", rekao je Zdravković.
Prema njegovim rečima, pravo je pitanje da li će centralna banka Srbije sprečiti jačanje domaće valute, ocenjujući da je "to jedna igra u kojoj samo špekulanti mogu da zarade" a da su "svi oni koji misle da dobijaju zapravo mnogo veći gubitnici u budućnosti".
Ekonomista Goran Nikolić je ocenio da je najava izbora novog guvernera ohrabrujuća vest, jer se kandidat za tu funkciju Dejan Šoškić zalagao za restriktivniju monetarnu politiku i podržavao snižavanje referentne kamatne stope.
"Ako to bude zaista tako i ako promene Zakona o Narodnoj banci ne uslove promene u Savetu NBS, što bi Šoškića onemogućilo da sprovodi takvu politiku, onda možemo da očekujemo nastavak monetarne politike koja je bila relativno dobra", rekao je Nikolić.
Dragovan Milićević iz konsultantske kuće "ADM Konsalting" izjavio je da bilansi preduzeća ukazuju da su ona prezadužena.
"Cela privreda je u 2008. godini zabeležila gubitak od 35 milijardi dinara. Glavni element u tim gubicima su zapravo finansijski rashodi preduzeća, koji su u 2008, verovali ili ne, bili oko 480 milijardi dinara, a čak 90 odsto od toga su činili rashodi po osnovu kamata i kursnih razlika", naveo je on.
Prema njegovim rečima, privreda je u potpunosti dekapitalizovana i u poslednjih nekoliko godina dala je čak šest milijardi evra na ime korišćenja tuđih sredstava.
