Nema nikakve sumnje da ratna mornarica predstavlja jednu od najvažnijih karika u lancu politike Vašingtona, koja ima za cilj ostvarivanje globalne dominacije i hegemonije. U tom smislu, nosači aviona predstavljaju najprominentniju grupu borbenih plovila, zahvaljujući svojoj impozantnoj veličini, pogonu, tehničkim karakteristikama, naoružanju i, zašto ne reći, simboličkom značaju.
Jedanaest nosača aviona iz starije “Nimic” i novije “Džerald Ford” klase sasvim sigurno predstavljaju udarnu pesnicu američke pomorske moći. Međutim, oni nisu jedina uzdanica Pentagona u njegovoj misiji „oslobađanja sveta”. Vrsta ratnih brodova koju Vašington obilato koristi, ako je to ispravan termin za 9 izgrađenih i operativnih plovila, jesu amfibijski jurišni brodovi (AJB), plovila velikih dimenzija i slične fizionomije nosačima aviona, ali drugačije funkcionalne uloge.
Transport trupa
Kako su u proseku manji od nosača (primera radi, brodovi iz „Nimic” klase su dugački 333 metra, dok AJB imaju dužinu od oko 260 metara), AJB ne predstavljaju ploveći aerodrom za lovce i bombardere, makar ne za one za čije je poletanje nephodan katapult (kao na “Nimic” klasi nosača) ili elektro-magnetizam (kao na “Džerald Fordu”). Umesto toga, oni su dovoljno prostrani da na njih sleću i sa njih poleću helikopteri ili lovci sposobni za vertikalni uzlet i slet, zbog čega se ponekad sami brodovi nazivaju i nosači helikoptera. Dalje, u potpalublju ovih brodova se nalaze hangari u kojima su smeštena amfibijska plovila, po kojima je i cela vrsta brodova dobila ime. Ova osobina, doprinosi tome da amfibijski brodovi budu važan instrument u realizaciji desanta, u značajno većoj meri nego što bi to mogli da budu kabasti nosači aviona. Prostije rečeno, prirodna pozicija nosača aviona je da budu ploveći aerodromi sa kog će napadi na protivnika biti realizovani avionima, dok su amfibijski brodovi neuporedivo efikasniji u transportovanju trupa bliže obali i napadu baziranom na upotrebi čamaca i amfibijskih plovila. Ukratko, prilagođeniji su iskrcavanju.
Teritorija marinaca
Razlike između dva plovila se ne završavaju samo u njihovoj tehničkoj upotrebi. One su i u granama vojske koje ih upotrebljavaju. Nosači aviona su u vlasništvu ratne mornarice SAD i njihovu posadu čine pripadnici ovog vida vojske, dok su na AJB to marinci. Kako su plovila, opet, imovina ratne flotile, to ukazuje još jednom na drugačiju misiju koju treba da realizuju ova plovila. Nosači aviona su brodovi strategijskog značaja, čije prisustvo bitno menja odnos oružane moći u predmetnim delovima sveta, i čije je oružje ratna avijacija, dok su AJB, praktično, plovila sa kojih marinci kreću u iskrcavanje. Velika razlika između ovih plovila je i u prostoru na samim brodovima, pri čemu nosači aviona imaju značajno veću površinu za smeštaj osoblja, zaliha i ratne tehnike. Ogromna budžetska sredstva koja su na raspolaganju Pentagonu, kao i imperijalno-hegemonističke aspiracije koje im ne manjkaju, omogućavaju Vašingtonu da ima dva slična, izuzetno skupa borbena plovila. Tako će biti i u budućnosti, dokle god se strateški kurs Amerike ne promeni. Odnosno, dok se ne pojavi rivalska sila dovoljno snažna da je natera da to učini.
Aerodrom na moru
Nosač aviona u najkraćem predstavlja aerodrom na moru. Time bi se na najsažetiji način mogla objasniti njegova funkcionalna uloga. Kako ovu vrstu brodova odlikuju kolosalne dimenzije (deplasman od 100.000 tona), kao i sama konfiguracija palube (sa poletno-sletnom stazom) i trupa (sa hangarima za avione), metafora o “plovnom aerodromu” je sasvim utemeljena. Ipak, koliko god delovao impresivno i gotovo neuništivo, nosač aviona vrlo retko samostalno plovi vodama. Razlog za tako nešto je bezbednosne prirode, jer su neprijatelji pronašli način kako da izađu na kraj čak i sa ovakvim okeanskim kolosima. Zbog toga, iako je i sam opskrbljen naoružanjem, nosač aviona po pravilu plovi u formaciji sa drugim brodovima – razaračima, kruzerima, fregatama i podmornicama, pri čemu se ovakva grupa borbenih plovila često naziva i udarna grupa nosača aviona. Svaki od ovih brodova realizuje neku, unapred zacrtanu ulogu, a sve u cilju što većeg stepena zaštite nosača aviona, moćnih, ali i izuzetno skupih ratnih “igračaka”.
Da pogrom treba obeležavati ali treba i druge stvari raditi kao što je bojkot u turizmu i proizvodi bilo kog tipa jer …
👎