Selo Šefšauen nazivaju plavi dragulj Maroka i važi za najfotogeničnije u ovom delu sveta zbog lavirinta kuća okrečenih u plavo. Smešteno u severnom delu ove zemlje Magreba, na samo 100 km od granice sa Španijom, ono očarava već na prvi pogled. Kako se nalazi u podnožju planina Tisouka i Megou, u planinskom lancu Rif, logično je bilo da tako i dobije ime – Šefšauen na berberskom znači “pogled u rogove”.
Epitet koji nosi, plavi biser, govori sve – kuće, ulice, prozori, krovovi, sve je u umirujućoj plavoj boji, a vrtovi, “opremljeni” za turiste puni cveća, pomorandži i suvenira, deluju potpuno magično. Oni koji su posetili Šefšauen, ili kraće Šauen, tvrde da su se sve vreme boravka osećali kao – u bajci. Grad je nikao iz male tvrđave Šefšauen Kazbe (kasabe) 1471. godine. Po jednoj verziji, praksa farbanja kuća u plavo potiče od jevreja, koji su sa Mavarima došli iz Andaluzije, izbegavši pokušaj pokrštavanja. Nakon rekonkiste i zlodela španske Inkvizicije, Mavari i Jevreji nisu više želeli kontakt sa hrišćanima, pa su im potpuno zabranili ulaz u novo utočište baš u ovom seocetu, sve do 1920. godine. Neki od njihovih potomaka danas možda na trenutak deluju čudno, kao ljudi iz drugog vremena, a opet na taj način su savršeno sačuvali patinu i mističnost ovog mesta.
Ipak, svaki žitelj sela reći će vam da su sa plavom bojom “bliži Bogu”, pa nikom do danas nije padalo na pamet da menja tradiciju. Uz to, postoji i teorija da plavo održava svežinu i nižu temperaturu tokom vrelih leta na severu Afrike. Po jednoj teoriji, kada su regionalne vlasti primetile da je Šefšauen nova atrakcija za turiste, intenzivirali su plavu boju na svakom koraku, pa je sada gotovo normalno da žene bar jednom nedeljno farbaju prilaze kućama i vrata kako bi sve uvek delovalo umirujuće plavo i čisto. Uske ulice, skriveni prolazi, bezbroj saksija i suvenira, okačen veš na sve strane i plava u svim nijansama – to je autentična slika ovog sela. Prava atrakcija je kada se tim strmim i uskim ulicama provlači kombi, tako vešto da ne zakači nijedan suvenir. Kad ste već tu, probajte nešto od lokalnih specijaliteta: jelo tažin, domaći kozji sir sa maslinovim uljem, slatkiše sa smokvama, rakiju od maginja. Sve ima miris i ukus lekovitog bilja, koje ovde raste u netaknutoj prirodi.
Duša u Medini
Puder-indigo-marinsko plava boja i danas je specifična, pa meštani i u novom delu ovog mesta boje kuće ovim koloritom. Iako tu svake godine niču moderni hoteli, duša ovog mesta je i dalje u starom delu – medini. Svaki turista upravo tu oseti posebnu atmosferu među sokacima medine koja odiše mirom, duhovnošću i mistikom. Ako niste veliki konformista, odsednite u medini, očaraće vas njen spokoj. Da biste pristupili medini, najbolje je ući kroz glavna vrata, pa se popeti ulicom koja vodi do centralnog trga Uta el-Haman, koji je pun sukova, suvenirnica, mini-pijaca, zanatskih radnji i kafea.
Od rijada – hoteli
Prelepe, tradicionalne marokanske kuće rijadi pretvorene su u male hotele od najviše 15 soba. Sobe su nalik onima iz “Hiljadu i jedne noći”: kreveti sa baldahinom, marokanski čaj od sveže nane, tradicionalna muzika i opojni mirisi.
Potok i maginje
Šefšoen je poznat i po potoku Ras el-Ma na severoistočnom kraju sela, gde se u dnu kanjona kraj rečice nalazi niz restorana i kafeterija, gde može da se kupi sveže ceđeni sok od pomorandže i žutog nara i gde lokalne žene još na starinski način na potoku peru veš. Na svakom koraku iz širokih krošanja viri biljka maginja. Ukusna je, ali je treba jesti umereno. Pošto joj ime u prevodu znači pijan, jasno je šta će biti ako preterate.
