"Vesti" su ekskluzivno došle do gospodina Platera, inače, po vlastitim rečima, vlasnika male firme iz SAD za prodaju kompjuterskih delova. O svrsi svog dolaska on kaže:
– Došao sam pre svega da pomognem Draganu. Rekao sam policajcima: "Ako ovo može pomoći obema stranama, uredu. Sigurno ne želim da ga vidim položenog negde na zemlju, vezanog lisicama, ubačenog u policijsko vozilo i odvedenog u policijsku stanicu. On to ne zaslužuje. Ljudi ne razumeju ono što svi znamo: ako ode u Hrvatsku, u najboljem slučaju neće dobiti pošteno suđenje. U najgorem slučaju, mi ćemo imati mrtvog čoveka."
Poruka za prijateljaImate li ikakvu poruku direktno za njega? – Ako može da stupi u vezu sa mnom ili svojom familijom, svi smo veoma zabrinuti za njegovo stanje i njegovu bezbednost. Ne želimo da se dogodi bilo šta. Znate, ako čitate novine, svako misli da je on najtraženiji ratni zločinac i strah me je kakvog lokalnog policajca koji bi mogao da pogrešno reaguje… Niko ne želi da se dogodi da bude ozleđen. |
Vi ste vrlo dobro upoznati sa situacijom tamo, bili ste za vreme konflikta, i dobro informisani šta se kasnije dešavalo, sve do sada?
– Da. Moje mišljenje je da Srbi nikad ne bi trebalo da sude Hrvatima ili muslimanima, kao i da Hrvati ne bi trebalo da sude Srbima ili muslimanima – svi u tom regionu treba da budu razdvojeni. U tom sistemu (krivičnog gonjenja) ne bi trebalo da bude niko sa Balkana.
Da li je jedan od problema nezavisnog sudstva, evo kao što se dešavalo ovde povremeno, nedovoljno poznavanje mesta, događaja, suštine sukoba, onoga šta se stvarno tamo dešavalo, zar nije?
– To bih nazvao jednom vrstom neupućenosti i mislim da je ta pojava, u stvari, na našoj strani. Jer onda imate priliku da zaista iznosite činjenice. Osporavate svedoke po verodostojnosti onoga što govore, a sudovi i ne treba da brinu o mestima i tome sličnom, već da gledaju striktno na dokaze i njihovu validnost.
"Bojim se za Kapetana""On sigurno nije osoba opasna za policajca koji bi ga potencijalno mogao uhapsiti, on nije ta osoba, nikako. Ali, to, opet, ne znači da neki lokalni policajac koji bi ga prepoznao ne bi predstavljao opasnost po Dragana u određenom trenutku. Veoma se toga bojim! Veoma se bojim stanja njegovog duha, kako vreme prolazi. Kao njegov prijatelj, ako nešto mogu da učinim, a ne uradim to, osećaću se loše do kraja života. Izuzetno sam zabrinut za njega, gde je i kroz šta prolazi. Vidite, taj čovek nas je u dva ujutro na beogradskoj ulici naterao da stojimo i pređemo tek kad se upali svetlo za nas. To je čovek sa ogromnim poštovanjem prema zakonu. Uvek je veoma poštovao policiju", izražava svoju zebnju naš sagovornik. |
Kako danas mislite da biste mogli pomoći? Dragan je nestao, s kim da razgovarate?
– Kao njegov prijatelj, nadam se da ću biti u stanju da ostvarim neki kontakt. Najpre, hteo bih da se uverim da li je on dobro – ovo je vreme veoma loših okolnosti po njega. Veoma sam zabrinut za njega. I hoću da budem siguran da je dobro.
To je najpre. A onda, da vidim ima li ikakav način da se uspostavi dijalog koji bi rešio ovakav razvoj stvari sada. Ako mogu da pomognem, voljan sam. Naglašavam, ne želim da se on nađe u bilo kakvoj opasnosti.
Ima li išta u vezi s njegovim mogućim kretanjem danas, u čemu biste vi mogli vlastima da pomognete?
– Iskreno, nisam ovde da pokušam da im pomognem da mu uđu u trag, samo hoću da budem siguran da je on dobro i bezbedno. Jedna od najvećih usluga za njega bila bi da se s njima otvori dijalog. Ako mogu da pomognem u tom pravcu, voljan sam. Ja mislim, na način na koji bih pomogao Draganu, mogu da pomognem i njima. To sam im i jutros rekao kad su me dočekali na aerodromu.
Kako su odgovorili na tu "ponudu"?
– U ovom trenutku, oni žele da preduzmu sve što mogu kako bi se stvari razrešile,
Pretres na dolaskuPo dolasku u Sidnej, Stiv Plater je, kaže, proveo na carinskoj kontroli sat, sat i po. – Uzeli su moj kompjuter, mobilni telefon, kreditne kartice, svaki komadić papira u mom prtljagu, sve su pretražili. Znači, znali su da dolazite?
– O, da. Najpre, hteli su da me sretnu, a drugo da su sigurni da ja ne nosim kakav pasoš za njega. |
posebno jer nemaju komunikacije. Dakle, prihvatili bi. Bilo kakvu komunikaciju koju mogu da dobiju, prihvatili bi. Oni znaju da je prvi korak da se dijalog započne. Ne mogu da govorim za njih, ali mislim, možda, ako mogu pomoći sređivanju, odlično. Ali, ponovo, ništa nije obećano. Ne mogu da odlučujem za njega.
Došli ste u Australiju. Da li to znači da vi ne mislite da je pobegao? Je li malo neobično da niste najpre otišli u Srbiju?
– Dakle, nemam komentar!
Vi ste prijatelji već duže vremena. Znate li se iz Beograda ili iz Hrvatske?
– Oboje. Radio sam mnogo sa njegovom Fondacijom u Beogradu. Kad sam bio u Bruškoj, on je bio tamo i pomagali smo mu.
Znači znali ste se pre rata?
– O, da, prilično dugo vremena se znamo – kaže gospodin Plater, koji je poslednjih godina više puta boravio u Sidneju i Vasiljkovića posećivao u zatvoru od dana njegovog hapšenja.
Razdvojiti etnički posvađanePreviše je tamo istorije, i (zadire) daleko u prošlost. Ja sam spoljni posmatrač i iskreno verujem da kod ljudi iz tog regiona nije baš neophodno da oni razmišljaju samo o onome šta se događalo tamo 1991. ili 1992. ili kasnije. Tamo se ide mnogo dalje, pre toga. Ta vrsta osećanja tamo postoji. Ne kažem da ljudi koji su počinili zločine ne treba da budu kažnjeni, ali te etničke grupe zaista treba da budu razdvojene, zaista. Dragan se složio da mu sudi nezavisni, australijski sud – izjavljuje Plater. |
