Plate rastu od 6 do 9 odsto, a evo ko bi mogao da dobije najviše

Tanjug

Iako budžet za 2022. godinu još nije skrojen, okviri i projekcije za neke segmente u Ministarstvu finansija stavljeni su na papir, uključujući i one koji se odnose na povećanje zarada u javnom sektoru.

Dosadašnje najave govore da bi plate u javnom sektoru mogle da rastu od 7 do 9 odsto, a penzije 6 procenata.

Rast bi stupio na snagu u januaru naredne godine, a precizne iznose povišica treba da budu jasne tokom narednog meseca. I dok za penzije ne bi trebalo očekivati veće oscilacije od najavljenih 6 odsto, a imajući u vidu da se rast formira kroz “švajcarsku formulu”, povećanje plata razlikovalo bi se po segmentima.

– Očekujem da stopa rasta ove godine u Srbiji bude veća od 7,5 posto. To znači veće plate i penzije… Hvala građanima – rekao je juče predsednik Aleksandar Vučić.

Koliko će svako dobiti od ukupno 500.000 zaposelnih u javnom sektoru, znaće se tačno u novembru kada će se doneti i konačna odluka o povećanju plata po sektorima. Ono što se sada zna, jeste da neće biti linearnog rasta već difirenciranog povećanja, što znači da bi pojedini segmenti, poput zdravstva ali i bezbednosnih struktura, u ovoj preraspodeli mogli dobiti više od ostalih. Baš tako je u okviru resornih ministarstava bilo nedavno reči.

Primera radi ako medicinska sestra u ovoj godini ima platu od oko 50.000 dinara, u narednoj bi sa povećanjem od devet posto ona bila veća za 4.500 dinara. Ukoliko bi, pak, procenat uvećanja zarade bio sedam posto, njena primanja bi bila uvećana za 3.500 dinara.

Ipak, ovo su samo pretpostavke i treba sačekati sve pojedinosti projekcije od strane Ministarstva finansija odnosno njihov proračun koliko će svaki zaposleni u određenom sektoru dobiti uvećanu zaradu, koja bi onda završile u Nacrtu budžeta za narednu godinu, a koji bi do kraja novembra trebalo da bude “skrojen”.

Da je to tako potvrdio je juče i ministar finansija Siniša Mali.

– U narednih par dana biće objavljeni podaci o povećanju plata i penzija sledeće godine. Budžet za sledeću godinu biće na Vladi Srbije sledeće nedelje, a rasprava o njemu u parlamentu bi trebalo da bude posle 22. novembra a Skupština bi ovaj dokument trebalo da usvoji do 26. novembra – naveo je Mali.

Tada će biti izvesno ko je dobio najbolji “kroj” zarada ali ono što se sada već naslućuje, to je da će i u ovoj raspodeli najbolje proći zdravstveni radnici i zaposleni u sektoru bezbednosti.

S druge strane, Fiskalnom strategijom definisano je da rast ne bi trebalo da bude veći od 4,5 odsto.

Fiskalni savet praktično se zalaže da se ne odstupa od ovog definisanog povećanja zarada, koje su poslednjih godina kontinuirano rasle u javnom sektoru. Ove godine to je bilo na nivou od pet posto, prošle čak 10, s tim što su zdravstveni radnici u aprilu prošle godine imali vanredno uvećanje od 10 posto.

Sličan trend je bio i u 2019. godini kada su zarade u javnom sektoru rasle u rasponu od osam do 15 posto, koliko su dobile medicinske sestre i tehničari.

Prosečna penzija veća od 31.000

Primanja najstarijih biće veća od januara naredne godine za najmanje pet odsto. Svih 1,7 miliona penzionera procentualno će dobiti istu povišicu, a to bi prosečnu penziju od 29.400 dinara uvećalo za 1.700 dinara na 31.100 dinara.

Oni koji imaju veću penziju, vrednosno će dobiti “deblju kovertu”, ali najveći broj penzionera imaće u džepu između 900 i 1.200 dinara više. Do ove računice došli smo po osnovu činjenice da najveći broj penzionera u Srbji (njih oko 17 odsto) ima penziju između 15.000 i 20.000 dinara.

Rast penzija po „švajcarskiom modelu“ u Srbiji je stupio na snagu u janaru prošle godine, i to praktično znači njihovo usklađivanje sa 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.

„Švajcarska formula“, inače, bila je uvedena 2003. godine i primenjivana do 2006. kada je ukinuta na insistiranja Svetske banke, a u okviru tadašnjeg aranžmana MMF. Od tada su penzije usklađivane samo sa rastom inflacije.

Penzije su vanredno povećane 2008, a od 2010. godine su usklađivane samo sa cenama i delom rasta BDP preko četiri odsto. U 2014. godini su u sklopu mera fiskalne konsolidacije smanjene penzije veće od 30.000 dinara, ali su kasnije nekoliko puta uvećavane u zavisnosti od stanja u republičkom budžetu.

Većina evropskih zemalja ima formule za usklađivanje penzija, a najčešće se određuju u skladu sa rastom inflacije i prosečnih zarada.